EU predstavlja novu metodologiju: Objedinjavanje poglavlja i sankcije

"Neophodno je poboljšati pristupni proces i uciniti ga efektivnijim, on mora da postane predvidiviji, kredibilniji - zasnovano na objektivnim kriterijumima i rigorozno na pozitivnim i negativnim uslovljavanjima, kao i na reverzibilitetu“, istice se u dokumentu pod naslovom „Poboljašti pristupni proces - verodostojna evropska perspektiva za Zapadni Balkan“, u koji je Tanjug imao uvid.

U cilju povecanja dinamike pregovarackog procesa Evropska komisija predlaže organizovanje pregovarackih poglavlja po tematskim klasterima, što ce omoguciti snažniji fokus na kljucne sektore politickog dijaloga.

Pregovori o svakom klasteru bice otvarani kao celina, nakon ispunjavanja merila, što je bolje nego na osnovi pojedinacnih poglavlja.

To rešenje bi, kako se navodi u dokumentu, moglo već sada da se primeni u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom.

"Prioriteti za ubrzanje integracije i kljucne reforme biće dogovarane izmedu EU i kandidata. Kada ti prioriteti budu dovoljno bili primenjeni, klaster se otvara bez daljih uslovljavanja i merila za zatvaranje su postavljena za svako poglavlje“, objašnjava se u tekstu i dodaje da bi vremenski okvir od otvaranja klastera do zatvaranja pojedinacnih poglavlja trebalo da bude ogranicen, uz preporuku da to bude godinu dana.

Dokumentom je predloženo i šest klastera.

Prvi klaster, koji nosi naziv "Osnove", tice se pravosuda, osnovnih prava, bezbednosti, slobode, ali i ekonomskih kriterijuma, funkcionisanje demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, finansijske kontrole.

Drugi klaster, "unutrašnja trzišta", sadrži poglavlja vezana za slobodu kretanja robe, radne snage, usluga, kapitala, privrednog prava, intelektualne svojine, politike konkurentnosti, finansijskih servisa, zaštitu potrošaca.

Naredni klaster novi naziv "konkurentnost i rast" i on se tice informativnog društva, medija, poreskog sistema, ekonomske i monetarne politike, socijalne politike i zapošlavanje, industrijske i preduzetnicke politike, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, carinske unije.

Zatim sledi klaster "Zelena agenda i održiva povezanost", koji objedinjuje poglavlja vezana za politiku transporta, energetike, transevropske mreže, zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Peti klaster "Resursi, poljoprivreda i kohezija" tice se poljoprivrednog i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterine, fitosanitarne politike, ribarstva, regionalne politike, koordinacije strukturalnih instrumenata, finansija i budžeta.

Poslednji klaster su "Spoljna pitanja", koji obuhvata spoljne odnose, spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Još jedna od promena koju predlaže Evropska komisija jeste povezivanje napretka u sprovodenju dogovorenih reformi sa tešnjom integracijom zemalja kandidata u Evropsku uniju, njeno tržište i programa, kao i povecanju fondova i investicija.

"Dok napredak u reformama treba da bude nagradivan, postoji i potreba za odlucnije mere sankcionisanja u slucaju ozbiljne stagnacije ili nazadovanja u implementaciji reformi. Odluka o zaustavljanju ili cak preokretanja procesa treba da budu saopštene kroz godišnji izveštaj Evropske komisije", objašnjava se u dokumentu.

U ozbiljnim slucajevima, Komisija može dati takav predlog u svako doba, na svoj zahtev ili zahtev clanice Unije u obezbedivanju brzog odgovora na situaciju kroz pojednostavljene procedure.

Te mere predvidaju mogucnost suspenzije pristupnog procesa, kao i ponovnog otvaranja zatvorenih poglavlja ili "resetovanje" pitanja koja moraju da budu ponovo preispitivana.

Takođe, mogu da se umanje sredstva iz fondova EU, uz izuzetak podrške civilnom društvu, te i koristi od tešnje saradnje, kao što je ucešce u programima EU, pristup tržištu, mogu biti obustavljene.

Evropska komisija svojim predlogom naglašava da u pristupnom procesu uslovi moraju biti jasni od samog pocetka i najavljuje njihovo definisanje kroz godišnje izveštaje za zemlje kandidate.

Dodaje se da će pregovori o osnovnim pitanjima biti vođeni mapom puta za vladavinu prava, mapom puta o funkcionisanju demokratskih institucija i reforme javne uprave, kao snažnijom vezom sa programom ekonomskih reformi.

Pristupanje EU je proces koji zahteva i podržava osnovne reforme, politicke i ekonomske promene u zemljama kandidatima, i treba da pokaže sposobnost deljenja odgovornosti kao clanica EU.

Taj proces, kako se ukazuje, ne može da se vodi „na autopilotu“, vec mora da reflektuje aktivnu odluku društva da dostigne i poštuje najviše evropske standarde i vrednosti.

Poziva se i na vece liderstvo obe strane i naglašava se da je vreme da se politicka priroda procesa podvuce i stavi u prvi plan, što ukljucuje nove mogucosti za dijalog kroz redovne samita EU-Zapadni Balkan i intenzivnije ministarske kontakte.

Komisija u svom dokumetu ocenjuje da je kljucni cilj angažovanja EU na Zapadnom Balkanu da zemlje pripremi za ispunjavanje svega što je potrebno za clanstvo, što ukljucuje podršku demokratiji, vladavini prava i ekonomske reforme, kao i usaglašavanje sa osnovnim evropskim vrednostima.

Cilj nove metodologije je, kako se navodi u tekstu, da se poveca verodostojnost i poverenje kako među zemljma clanicma EU tako i medu kandidatima za clanstvo, kao i da se postignu bolji rezultati na terenu.

Istice se da je potrebno "osvežiti" pristupni proces, uz naglašavanje da je, za postizanje punog potencijala, neophodno poverenje, i jasna privrženost na obe strane.

To znaci da lideri Zapadnog Balkana moraju kredibilnije da "isporucuju" svoju privrženost implementaciji reformi, kako u vladavini prava, borbi protiv krupcije, ekonomije..., navodi se u dokumentu.

To dalje znaci i da EU mora da "isporucuje" na osnovu nepokolebljive privrženosti procesa zasnovanog na zaslugama.

"Kada zemlja partner ispuni kriterijume i uslove, clanice treba da prihvate napredak ka daljem nivou procesa. Sve strane moraju da se uzdrže od zloupotrebe otvorenih pitanja u pristupnom procesu. Clanice i institucije EU moraju da govore jednim glasom u regionu, slati jasne signale podrške i ohrabrenja i otvoreno govoriti o problemima ako nastanu", navodi se u tekstu.

U dokumentu se podseca da je EU od samita u Feiri i Solunu, 2000. i 2003. iznela jasnu, i nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi za Zapadni Balkan, kao i da je ta podrška ponovo potvrdena na Savetu za spoljne poslove juna prošle godine.

Ova cvrsta perspektiva punopravnog clanstva u EU, zasnovanog na zaslugama, je, kako se istice, u politickom, bezbednosnom i ekonomskom interesu Unije.

"U vreme rastucih globalnih izazova i podela ovaj proces ostaje više nego ikada geostrateška investicija u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu, a verodostojna pristupna perspektiva je kljucni podsticaj i moto za transformacije u regionu, što podstice našu kolektivnu bezbednost i prosperitet“, zakljucuje se u tekstu.