Стрес је фактор ризика за рак јајника
Борба s posttraumatskim стресним поремећајем (ПТСП) може да изложи жене већем ризку од развоја рака јајника, показује студија спроведена у САД на готово 55.000 жена.
Наиме, жене које су имале шест до седам симптома ПТСП у неком тренутку свог живота, имале су двоструко већи ризик од рака јајника у односу на жене које никада нису имале ове симптоме.
Будућа истраживања требало би да утврде да ли успешно лечење ПТСП смањује ризик од рака јајника, те јесу ли и друге врсте стреса такође фактори ризика за рак јајника. Нажалост, треба споменути да су жене са ПТСП изложене значајно већем ризику од развоја агресивног облика рака јајника.
Иначе, сматра се да је рак јајника "тихи убица" јер га је тешко открити у раној фази болести. Рак јајника је пет водећи узрок смрти од рака у САД.
О повезаности стреса и болести говорило се већ у деветнаестом стољећу, од када је та повезаност почела и да се истражује. Данас и сами често препознајемо да је један од узрока болести стрес, а оно што је научно доказано је да стресан начин живота може да има значајан негативан утицај на дужину живота, кардиоваскуларне болести, имунолошке поремећаје и патофизиолошке последице на нормално старење.
Стрес описује ефекте психосоцијалних и фактора средине на физичко или психичко здравље. Хипотезе различитих истраживања потврдиле су да је већа могућност појаве здравствених проблема када стресори друштвене природе изазову психолошке или понашајне промене које изазивају промене у психолошким функцијама. Када стресори утичу на организам активира се скуп психолошких реакција с циљем уклањања претње и прилагођавања психолошког склопа организма на нову ситуацију. Таква реакција назива се реакција на стрес.
Друштвени стресори и начин живота могу да буду важни покретачи болести који могу да утичу на дужину живота. Психосоцијалан стрес је лични одговор примљен кроз сложене друштвене интеракције. Такве интеракције могу да буду или негативне и да повећају, или позитивне и да смање психолошки стрес. Оне могу да утичу на хормоне, што даље утиче на имунолошки систем. Стрес може значајно да смањи физичку и психичку толеранцију, односно имунолошки потенцијал, те да изазове напредовање постојеће болести или покренути латентне поремећаје. Контрола и супресија стреса врло је важна у побољшању квалитете живота и превенције болести.
Љ. П.