Stres je faktor rizika za rak jajnika
Borba s posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) može da izloži žene većem rizku od razvoja raka jajnika, pokazuje studija sprovedena u SAD na gotovo 55.000 žena.
Naime, žene koje su imale šest do sedam simptoma PTSP u nekom trenutku svog života, imale su dvostruko veći rizik od raka jajnika u odnosu na žene koje nikada nisu imale ove simptome.
Buduća istraživanja trebalo bi da utvrde da li uspešno lečenje PTSP smanjuje rizik od raka jajnika, te jesu li i druge vrste stresa takođe faktori rizika za rak jajnika. Nažalost, treba spomenuti da su žene sa PTSP izložene značajno većem riziku od razvoja agresivnog oblika raka jajnika.
Inače, smatra se da je rak jajnika "tihi ubica" jer ga je teško otkriti u ranoj fazi bolesti. Rak jajnika je pet vodeći uzrok smrti od raka u SAD.
O povezanosti stresa i bolesti govorilo se već u devetnaestom stoljeću, od kada je ta povezanost počela i da se istražuje. Danas i sami često prepoznajemo da je jedan od uzroka bolesti stres, a ono što je naučno dokazano je da stresan način života može da ima značajan negativan uticaj na dužinu života, kardiovaskularne bolesti, imunološke poremećaje i patofiziološke posledice na normalno starenje.
Stres opisuje efekte psihosocijalnih i faktora sredine na fizičko ili psihičko zdravlje. Hipoteze različitih istraživanja potvrdile su da je veća mogućnost pojave zdravstvenih problema kada stresori društvene prirode izazovu psihološke ili ponašajne promene koje izazivaju promene u psihološkim funkcijama. Kada stresori utiču na organizam aktivira se skup psiholoških reakcija s ciljem uklanjanja pretnje i prilagođavanja psihološkog sklopa organizma na novu situaciju. Takva reakcija naziva se reakcija na stres.
Društveni stresori i način života mogu da budu važni pokretači bolesti koji mogu da utiču na dužinu života. Psihosocijalan stres je lični odgovor primljen kroz složene društvene interakcije. Takve interakcije mogu da budu ili negativne i da povećaju, ili pozitivne i da smanje psihološki stres. One mogu da utiču na hormone, što dalje utiče na imunološki sistem. Stres može značajno da smanji fizičku i psihičku toleranciju, odnosno imunološki potencijal, te da izazove napredovanje postojeće bolesti ili pokrenuti latentne poremećaje. Kontrola i supresija stresa vrlo je važna u poboljšanju kvalitete života i prevencije bolesti.
LJ. P.
