Језикоманија: Тачка, тачки, тачци
Многим ђацима су највећи проблем у школи биле гласовне промене које, успут, имају и неизбежне изузетке, тј. ситуације у којима се те промене НЕ извршавају.
Гласовна промена преласка Л у О се остварује у свим падежним облицима у једнини и множини, осим првог лица једнине: преводилац и другог лица множине: преводилаца.
Код личних имена и надимака изостаје замена гласова К, Г, Х у Ц, З, С, тзв. сибиларизација: Јованки и Луки, а не Јованци и Луци.
У новијим позајмљеницама, група -СТН остаје непромењена, и то представља одступање од гласовне промене упрошћавање сугласничких група: азбестни, аористни.
Код именица на -ица, присвојни придеви на -ин се граде тако што глас Ц заменимо гласом Ч: Миличин, не Милицин. Ово није случај код именица на -чица: девојчица-девојчицин.
До палатализације не долази код присвојних придева који настали од личних имена која се завршавају на - КА и - ГА (Ленка – Ленкин, Олга – Олгин, Сенка – Сенкин). Она се не примењујуе ни код речи код којих би се палатализацијом изгубио њихов прави смисао: бака – бакин, снаха – снахин, зеко – зекин, дека – декин, слуга – слугин, коцка – коцкица, тачка – тачкица, пега – пегица, мачка – мачкица, колега – колегиница, дуг – дуги.
Такође, она се не примењује када реч губи своје значење у облицима именица испред наставка -е: граде пруге (а не граде пруже), прате војнике (а не прате војниче)...
Н. Мирковић