ТЕМА „ДНЕВНИКА”: Букагије превентива бекству из суднице...

Оптужени ситније грађе, који је закорачио у седму деценију, након  великог дела свог живота проведеног иза решетака, па и због више силовања, дошао је прекјуче са спонама за ноге, иако делује знатно старије и  безопасно, па тешко да би неком могао угрозити живот.

Такође, у таблоидима повремено излазе наслови за вишегодишње казне попут „Омастиће букагије”. Ланци, лисице, вериге, робијашки окови...  Исто тако, на суђењу оптуженом за убиство нарко-дилера пре три године, пропраћеном и у медијима без судских хроника, окривљени је рекао судији да нема потребе да му скину букагије, кад га је овај питао да ли жели да буде одвезан.

У пракси, радници обезбеђења упозоре судије кад им се мешају у процену ризика и на тај начин стварају алиби за евентуалне нежељене догађаје. Очигледно, свесни су тога да би у евентуалним непријатним ситуацијама они трпели последице у установи у којој зарађују плату.    

Нису то букагије, то су лисице за ноге, стављене ради ограничавања кретања, рекли би многи запослени у казнено-поправним заводима. Они махом истичу да притвореници и осуђеници могу себе да повреде, на пример скоком кроз прозор, или да на други начин покушају суицид. 

Ваља напоменути да у психијатријсим болницама, па тако и у затворској, постоји такозвано медицинско везивање, које препоручује надлежни неуропсихијатар. Такође, озбиљан пропратни акт о „спроводу”, како се назива у сленгу, односи се на онога ко се спроводи с генералијама. због којег кривичног дела, када, ко спроводи, којим возилом, време, по чијем налогу (којег суда), употреба средстава, евентуална употреба ватреног оружја... Потписују га руководилац службе обезбеђења или управник КПЗ-а. Ако крене по злу, надрљаће свакако радник обезбеђења, а можда и онај ко је потписао поменути акт.

Чињеница је да је у судници судија неприкосновен, али неписано је правило да стражари предложе председнику судског већа да унесе у записник његов захтев да се скину средства обезбеђења присуства.

Чини се да нико не издаје пропратни акт затворској установи због бахаћења. Полиција повремено театрално хапси осумњичене уз снимке, а неки се на лисице згражају – Па то није фер – коментарисао нам је својевремено, један искусан управник затвора.

У нашем правном систему, Устав, као највиши правни акт, регулише питање правне сигурности у казненом праву – у том смислу прописује да се свако сматра невиним за кривично дело док се његова кривица не утврди правноснажном судском одлуком.

– Законик о кривичном поступку формулише претпоставку невиности на сличан начин, и обавезује државне органе да воде рачуна о положају окривљеног да не би дошло до повреде загарантованих права – каже за „Дневник” новосадски адвокат Петар Цветковић. – Ако се полази од наведених чињеница, обавеза свих органа поступка, посебно поступајућих судија на главном претресу, јесте да донесу наредбу на основу које се запослени у Министарству правде који спроводе лица до завршне дестинације, обавезују на то да окривљенима откључају средства за везивање – лисице и скину их са зглобова. Гаранција, која у пракси не би смела да изостане, јесте претпоставка невиности и њена примена мора бити видљива током читавог кривичног поступка, а посебно је то од важности на главном претресу, где у већини случајева јавност није искључена, и где би се употребом средстава за везивање, у ситуацији када је лице безбедно доведено на суђење, вршио директан атак на достојанство његове личности.

М. Вујачић