TEMA „DNEVNIKA”: Bukagije preventiva bekstvu iz sudnice...

Optuženi sitnije građe, koji je zakoračio u sedmu deceniju, nakon  velikog dela svog života provedenog iza rešetaka, pa i zbog više silovanja, došao je prekjuče sa sponama za noge, iako deluje znatno starije i  bezopasno, pa teško da bi nekom mogao ugroziti život.

Takođe, u tabloidima povremeno izlaze naslovi za višegodišnje kazne poput „Omastiće bukagije”. Lanci, lisice, verige, robijaški okovi...  Isto tako, na suđenju optuženom za ubistvo narko-dilera pre tri godine, propraćenom i u medijima bez sudskih hronika, okrivljeni je rekao sudiji da nema potrebe da mu skinu bukagije, kad ga je ovaj pitao da li želi da bude odvezan.

U praksi, radnici obezbeđenja upozore sudije kad im se mešaju u procenu rizika i na taj način stvaraju alibi za eventualne neželjene događaje. Očigledno, svesni su toga da bi u eventualnim neprijatnim situacijama oni trpeli posledice u ustanovi u kojoj zarađuju platu.    

Nisu to bukagije, to su lisice za noge, stavljene radi ograničavanja kretanja, rekli bi mnogi zaposleni u kazneno-popravnim zavodima. Oni mahom ističu da pritvorenici i osuđenici mogu sebe da povrede, na primer skokom kroz prozor, ili da na drugi način pokušaju suicid. 

Valja napomenuti da u psihijatrijsim bolnicama, pa tako i u zatvorskoj, postoji takozvano medicinsko vezivanje, koje preporučuje nadležni neuropsihijatar. Takođe, ozbiljan propratni akt o „sprovodu”, kako se naziva u slengu, odnosi se na onoga ko se sprovodi s generalijama. zbog kojeg krivičnog dela, kada, ko sprovodi, kojim vozilom, vreme, po čijem nalogu (kojeg suda), upotreba sredstava, eventualna upotreba vatrenog oružja... Potpisuju ga rukovodilac službe obezbeđenja ili upravnik KPZ-a. Ako krene po zlu, nadrljaće svakako radnik obezbeđenja, a možda i onaj ko je potpisao pomenuti akt.

Činjenica je da je u sudnici sudija neprikosnoven, ali nepisano je pravilo da stražari predlože predsedniku sudskog veća da unese u zapisnik njegov zahtev da se skinu sredstva obezbeđenja prisustva.

Čini se da niko ne izdaje propratni akt zatvorskoj ustanovi zbog bahaćenja. Policija povremeno teatralno hapsi osumnjičene uz snimke, a neki se na lisice zgražaju – Pa to nije fer – komentarisao nam je svojevremeno, jedan iskusan upravnik zatvora.

U našem pravnom sistemu, Ustav, kao najviši pravni akt, reguliše pitanje pravne sigurnosti u kaznenom pravu – u tom smislu propisuje da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom sudskom odlukom.

– Zakonik o krivičnom postupku formuliše pretpostavku nevinosti na sličan način, i obavezuje državne organe da vode računa o položaju okrivljenog da ne bi došlo do povrede zagarantovanih prava – kaže za „Dnevnik” novosadski advokat Petar Cvetković. – Ako se polazi od navedenih činjenica, obaveza svih organa postupka, posebno postupajućih sudija na glavnom pretresu, jeste da donesu naredbu na osnovu koje se zaposleni u Ministarstvu pravde koji sprovode lica do završne destinacije, obavezuju na to da okrivljenima otključaju sredstva za vezivanje – lisice i skinu ih sa zglobova. Garancija, koja u praksi ne bi smela da izostane, jeste pretpostavka nevinosti i njena primena mora biti vidljiva tokom čitavog krivičnog postupka, a posebno je to od važnosti na glavnom pretresu, gde u većini slučajeva javnost nije isključena, i gde bi se upotrebom sredstava za vezivanje, u situaciji kada je lice bezbedno dovedeno na suđenje, vršio direktan atak na dostojanstvo njegove ličnosti.

M. Vujačić