И исхрана утиче на појаву депресије

Иначе, у последних десет година, у САД се учесталост депресије код адолесцената повећала за 30 одсто.

Према мишљењу стручњака, натријум и калијум у урину могу да се користе као биомаркери ризика за депресију код адолесцената.

Намирнице попут воћа, поврћа и јогурта садрже мало натријума и велику количину калијума, па би их требало подстицати као део дневне исхране адолесцената, истичу стручњаци. Сматра се да би адолесценти требало да избегавају процесуиране намирнице.

Депресија је психијатријски поремећај који се сврстава у групу поремећаја расположења. То је онај део поремећаја у којем је расположење патолошки снижено, због чега код болесне особе наступа низ промена у изгледу, понашању, размишљању, доживљавању околног света и саме себе.

Депресија је често непрепознати поремећај, висок је проценат нелечених и непримерено лечених случајева.

Болест се у почетку јавља као интеракција стресних животних догађаја и конституције, али после две до три епизоде, пацијенти више не препознају стрес као узрок поновног "пада у депресију", већ им се чини да једноставно болест долази спонтано сама од себе.

Депресију карактерише снижено расположење, мањак енергије, интереса или задовољства у свакодневним активностима које су prеthodno представљале задовољство за ту особу. Смањени су способност осећања задовољства, интерес и концентрација, а често је изражен умор и након најмањих напора. Спавање је обично поремећено и апетит је смањен. Самопоштовање и самопоуздање готово су увек смањени, а чак и у блажем облику често су присутне неке идеје кривице и безвредности. Снижено расположење мења се помало из дана у дан, околности на њега не утичу, а може да буде удружено са тзв. соматским симптомима, што је посебно често код старијих болесника и у случајевима маскираних депресија, као што су губитак интереса и осећаја задовољства, буђење ујутро неколико сати пре уобичајеног времена, депресија је тежа ујутро, изражени су психомоторна успореност, агитација, губитак апетита, губитак телесне тежине и губитак либида.

Депресија је врло често праћена анксиозношћу, повећаном потрошњом и злоупорабом алкохола. У већини случајева болесници су изразито психомоторно успорени, иако понекад могу да буду и агитирани, што се често види код старијих болесника. Класична је слика депресивног болесника који седи врло оскудних покрета, клонуле главе и погледа усмереног у под. Клонулост и непокретност таквог болесника у неким случајевима може да имитира стање болесника са кататоном шизофренијом. Симптоми агитације показују се у немирном премештању на столици, кршењу прстију, а понекад и чупању косе. Код депресивних болесника понекад могу да се јаве суманутости или халуцинације, па се тада то описује као психотична депресија.

Депресивни болесници доживљавају себе или околину изразито негативно. У њиховом мисаоном садржају стално се јављају идеје губитка, кривице, патње, суицида и смрти. Већина њих смањено комуницира с околином, а на питања углавном одговара једносложним речима или климањем главе, а понекад ускраћује одговор. Њихово мишљење је успорено. Изразити поремећаји мишљења могу се јавити код готово 10 одсто болесника. Међу делом таквих болесника јавља се заборавност, неспособност да се присете чак и уобичајених свакодневних радњи. Код депресивног болесника велика опасност прети од суицида.

Психијатар др Бранка Бјелица недавно је за “Дневник” рекла да је депресија стање из којег човек може да изађе, јер се лечи особа која је у том стању, а не болест.

Зависно од броја и тежине симптома, депресивна епизода може да се означи као блага, средња или тешка. У благим депресивним епизодама радна је способност још очувана, али извршавање радних обавеза представља значајан напор за депресивну особу, у средње тешким депресивним епизодама заказивање на послу је евидентно, док је у тешким депресивним епизодама болесник радно неспособан.

Радна неспособност повезана је са смањењем животне енергије, брзим замарањем, губитком мотивације, сметњама концентрације, слабљењем вољних динамизама, губитком критичности и способности одлучивања.

Требало би да посегне за механизмима који ће га попут заштитног преокрета вратити у друштвено окружење, које ће да га анимира, јер не треба да дозволи да се депресија продуби. Депресија не настаје сама од себе. Човек се одвојио од природе и своје суштине, није спреман да иступи, а има периоде фрустрације у животу. Природа нас учи да се постројимо различите животне циклусе, који се смењују. Човек би требало да се здраво храни, да пости, бави се јогом, да се придржава неких годишњих циклуса и да своја очекивања, као и понашање, прилагоди томе, саветује др Бјелица.

Зими се људи мање друже, не ангажују се на успостављању односа и уласку у друштвене групе. Др Бјелица каже како нису усамљени сви људи који су сами, али да исто тако могу да буду усамљени и они који имају некога и нису сами. Велико је питање и да ли нека особа има сувише велика очекивања од себе, живота, окружења.

Можда је у питању погрешно перципирање ствари. Заборављамо да ти људи треба да пораде на повезивању са другим људима, како би прекинули усамљеност и упадање у депресивно стање. Можда превише очекујемо од других, а сами мало предуизимамо. Требало би да се анимирамо, позовемо људе, организујемо дружење са њима, напомиње др Бјелица.

Уколико депресивно стање траје дуже и околина то не примети, а пружање руке се не види, онда људи треба да потраже стручну помоћ, психолога или психијатра, односно психотерапеута. Др Бјелица наглашава да не треба да се бежи од разговора са стручњацима.

Ако желите да изађете из тог тешког стања, поделите своје тешке мисли. Некада је потребно да се осветле тешке животне ситуације и после разговора све ће изгледати мање тешко и мање нерешиво. Постоје, наравно, и драматичне животне ситуације, као што је губитак најближих и постоји период жаловања, који траје од 40 дана до шест месеци, сматра др Бјелица.

Човек себе потцени у неком тренутку, а прецени све око себе и чини му се да су ствари непроменљиве, те да је у зачараном кругу. Терапеут то “пресложи” и онда је човеку лакше да сагледа ситуацију. Њена пропорука свима је да се посвете раду и фокусирају мисли на тај посао или неки хоби. Они који могу, требало би да узму кућног љубимца, јер ви њему пружате пажњу, а он вама узвраћа љубав.

У депресивном стању човек констатује шта све нема, али се расположење мења, како се мења перцепција. Музика, мириси, додир, свашта може човеку да промени расположење, наводи др Бјелица.

Љ. Петровић