Српски дијалог под лупом европарламентараца

Очекује се да ће париском састанку присуствовати и председница Одбора за стабилизацију и придруживање Србије и Европске уније Тања Фајон, која је учествовала у последњим рундама дијалога власти и опозиције под куполом српског парламента. На састанак мониторинга позвана је, у име невладиног сектора, директорка Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) Вукосава Црњански Шабовић.

На дневном реду јучерашње седнице Одбора било је учешће сталне делегације Народне скупштине у ПС СЕ на састанку Одбора за мониторинг, а председник тог радног тела Жарко Обрадовић (СПС) проширио је ту тачку избором још једног члана делегације. Наиме, чланови Одбора су одлучили да, осим посланице „Доста је било”, која је пре готово годину изабрана за чланицу мониторинга, састанку у Паризу присуствује и заменик шефа посланичке групе Српске напредне странке Владимир Орлић, као учесник међустраначког дијалога.

По Обрадовићевим речима, на мониторингу ће се разговарати и о изборним условима у Србији и предвиђено је да представник Народне скупштине у десет минута представи резултате разговора, постигнуте договоре и све што је до сада учињено на њиховој реализацији. Обрадовић је предочио да је јучерашња седница Одбора сазвана у року краћем од редовног због, како је рекао, потребе разматрања хитне инцијативе за посете. Јуче је, уочи самог састанка, из кабинета председнице Скупштине Маје Гојковић стигло и писмо да је потребно одредити још једног представника Србије за састанак у Паризу.

– Интерес сталне делегације Скупштине је да учествује на том састанку, па смо сазвали одбор по хитној процедури – казао је Обрадовић.

Одбор за мониторинг задужен је за скупљање информација и писање извештаја о стању демократије у земљама чланицама Савета Европе које су у процесу мониторинга. Србија је једна од десет земаља над којима се спроводи мониторинг. Осим медијских слобода, предмет мониторинга у Србији су и изборни процес, владавина права, реформа правосуђа, борба против корупције и организованог криминала и поштовање људских и мањинских права.

Србија је у процесу мониторинга од самог приступања Савету Европе, 2003. године. Одбор за мониторинг периодично припрема извештаје о стању демократије, владавине права и људских права у Србији, анализирајући у којој мери је Србија испунила стандарде на које се обавезала приликом приступања тој европској организацији.

Након завршетка међустраначких разговора, Тања Фајон је најавила да ће се европарламентарци можда вратити крајем јануара или почетком фебруара да процене темпо спровођења закључака и 17 обавеза усаглашених током три рунде дијалога.

– Али, остављамо коначну оцену о напретку у испуњавању обавеза о унапређењу услова за одржавање парламентарних избора посматрачкој мисији ОЕБС-а и другим међународним посматрачима, укључујући Посматрачку делегацију Европског парламента – додала је она.

Поглед на изборе – пре избора 

Владајућа коалиција спремна је за мониторинг и у Париз иде с оценом да су договори из међустраначког дијалога испоштовани. Ваља подсетити на то да су усвојени закони којима се, како су истакли, спречава функционерска кампања и коришћење јавних ресурса, нарочито јавних предузећа, за партијске сврхе. Исто тако, формиран је Надзорни одбор парламента за праћење избора и изабрана су два недостајућа члана РЕМ-а. Унапређен је бирачки списак, а чланови бирачких одбора пролазе посебну обуку РИК-а да би се што ефикасније испоштовале законске одредбе.

Међутим, може се очекивати да чланови Одбора за мониторинг неће само процењивати нормативу већ ће прећи на терен праксе, где су, барем до сада, највише резерви износили на рачун електронских медија. Што се осталих принципа везаних за изборне услове тиче, тешко ће моћи у овом тренутку да сагледају ту практичну страну, пошто избори нису расписани, те кампања за њих званично није ни стартовала. Ваља напоменути да српска делегација овога пута не одлази у Париз с јединственим ставом. Владимир Орлић је посланик владајуће коалиције и његово излагање биће везано за афирмативни део изборне приче. С друге стране, Бранка Стаменковић није учествовала у дијалогу, а пре него што је изабрана у чланство Одбора за мониторинг пред СЕ имала је излагање „о медијском мраку у Србији, који онемогућава фер и слободне изборе”.

Европарламентарци су трпели критике и власти и дела опозиције због односа према Савезу за Србију, који није учествовао у дијалогу, а имао је посебне састанке с представницима ЕУ, не само у Београду него и у Бриселу. И поред таквог третмана европарлментараца, СзС није одустао од најављеног бојкота избора јер ни ЕУ није могла да им обезбеди испуњење за њих најбитнијег захтева, односно одлагање парламентарних избора за јесен. Тања Фајон је тим поводом апеловала „на све политичке снаге да учине све што могу да избегну бојкот избора”.

– Чинимо све што је у нашој моћи да се без одлагања спроведу коначни кораци како би се унапредили услови за одржавање парламентарних избора. Инсистирамо на томе да конкретно спровођење мора да буде сада фокус, као и током изборне кампање да би се остварили опипљиви услови на терену, нарочито у домену слободе медија – поручила је она недавно.

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је тада да је једна од договорених ставки то да предстојећи избори неће бити одржани у марту, већ у неком каснијем периоду који Устав Србије дозвољава.

– Усагласили смо се да избори не буду одржани у марту него да председник Србије, коме је то уставна надлежност, одлучи у оквирима који су му дати Уставом и законом о крајњем датуму у којем би могли бити одржани избори, а да бисмо омогућили имплементацију свих закључака које смо договорили у ове три рунде дијалога – рекла је Маја Гојковић.

Светлана Станковић