Srpski dijalog pod lupom evroparlamentaraca

Očekuje se da će pariskom sastanku prisustvovati i predsednica Odbora za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i Evropske unije Tanja Fajon, koja je učestvovala u poslednjim rundama dijaloga vlasti i opozicije pod kupolom srpskog parlamenta. Na sastanak monitoringa pozvana je, u ime nevladinog sektora, direktorka Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Vukosava Crnjanski Šabović.

Na dnevnom redu jučerašnje sednice Odbora bilo je učešće stalne delegacije Narodne skupštine u PS SE na sastanku Odbora za monitoring, a predsednik tog radnog tela Žarko Obradović (SPS) proširio je tu tačku izborom još jednog člana delegacije. Naime, članovi Odbora su odlučili da, osim poslanice „Dosta je bilo”, koja je pre gotovo godinu izabrana za članicu monitoringa, sastanku u Parizu prisustvuje i zamenik šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Vladimir Orlić, kao učesnik međustranačkog dijaloga.

Po Obradovićevim rečima, na monitoringu će se razgovarati i o izbornim uslovima u Srbiji i predviđeno je da predstavnik Narodne skupštine u deset minuta predstavi rezultate razgovora, postignute dogovore i sve što je do sada učinjeno na njihovoj realizaciji. Obradović je predočio da je jučerašnja sednica Odbora sazvana u roku kraćem od redovnog zbog, kako je rekao, potrebe razmatranja hitne incijative za posete. Juče je, uoči samog sastanka, iz kabineta predsednice Skupštine Maje Gojković stiglo i pismo da je potrebno odrediti još jednog predstavnika Srbije za sastanak u Parizu.

– Interes stalne delegacije Skupštine je da učestvuje na tom sastanku, pa smo sazvali odbor po hitnoj proceduri – kazao je Obradović.

Odbor za monitoring zadužen je za skupljanje informacija i pisanje izveštaja o stanju demokratije u zemljama članicama Saveta Evrope koje su u procesu monitoringa. Srbija je jedna od deset zemalja nad kojima se sprovodi monitoring. Osim medijskih sloboda, predmet monitoringa u Srbiji su i izborni proces, vladavina prava, reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Srbija je u procesu monitoringa od samog pristupanja Savetu Evrope, 2003. godine. Odbor za monitoring periodično priprema izveštaje o stanju demokratije, vladavine prava i ljudskih prava u Srbiji, analizirajući u kojoj meri je Srbija ispunila standarde na koje se obavezala prilikom pristupanja toj evropskoj organizaciji.

Nakon završetka međustranačkih razgovora, Tanja Fajon je najavila da će se evroparlamentarci možda vratiti krajem januara ili početkom februara da procene tempo sprovođenja zaključaka i 17 obaveza usaglašenih tokom tri runde dijaloga.

– Ali, ostavljamo konačnu ocenu o napretku u ispunjavanju obaveza o unapređenju uslova za održavanje parlamentarnih izbora posmatračkoj misiji OEBS-a i drugim međunarodnim posmatračima, uključujući Posmatračku delegaciju Evropskog parlamenta – dodala je ona.

Pogled na izbore – pre izbora 

Vladajuća koalicija spremna je za monitoring i u Pariz ide s ocenom da su dogovori iz međustranačkog dijaloga ispoštovani. Valja podsetiti na to da su usvojeni zakoni kojima se, kako su istakli, sprečava funkcionerska kampanja i korišćenje javnih resursa, naročito javnih preduzeća, za partijske svrhe. Isto tako, formiran je Nadzorni odbor parlamenta za praćenje izbora i izabrana su dva nedostajuća člana REM-a. Unapređen je birački spisak, a članovi biračkih odbora prolaze posebnu obuku RIK-a da bi se što efikasnije ispoštovale zakonske odredbe.

Međutim, može se očekivati da članovi Odbora za monitoring neće samo procenjivati normativu već će preći na teren prakse, gde su, barem do sada, najviše rezervi iznosili na račun elektronskih medija. Što se ostalih principa vezanih za izborne uslove tiče, teško će moći u ovom trenutku da sagledaju tu praktičnu stranu, pošto izbori nisu raspisani, te kampanja za njih zvanično nije ni startovala. Valja napomenuti da srpska delegacija ovoga puta ne odlazi u Pariz s jedinstvenim stavom. Vladimir Orlić je poslanik vladajuće koalicije i njegovo izlaganje biće vezano za afirmativni deo izborne priče. S druge strane, Branka Stamenković nije učestvovala u dijalogu, a pre nego što je izabrana u članstvo Odbora za monitoring pred SE imala je izlaganje „o medijskom mraku u Srbiji, koji onemogućava fer i slobodne izbore”.

Evroparlamentarci su trpeli kritike i vlasti i dela opozicije zbog odnosa prema Savezu za Srbiju, koji nije učestvovao u dijalogu, a imao je posebne sastanke s predstavnicima EU, ne samo u Beogradu nego i u Briselu. I pored takvog tretmana evroparlmentaraca, SzS nije odustao od najavljenog bojkota izbora jer ni EU nije mogla da im obezbedi ispunjenje za njih najbitnijeg zahteva, odnosno odlaganje parlamentarnih izbora za jesen. Tanja Fajon je tim povodom apelovala „na sve političke snage da učine sve što mogu da izbegnu bojkot izbora”.

– Činimo sve što je u našoj moći da se bez odlaganja sprovedu konačni koraci kako bi se unapredili uslovi za održavanje parlamentarnih izbora. Insistiramo na tome da konkretno sprovođenje mora da bude sada fokus, kao i tokom izborne kampanje da bi se ostvarili opipljivi uslovi na terenu, naročito u domenu slobode medija – poručila je ona nedavno.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je tada da je jedna od dogovorenih stavki to da predstojeći izbori neće biti održani u martu, već u nekom kasnijem periodu koji Ustav Srbije dozvoljava.

– Usaglasili smo se da izbori ne budu održani u martu nego da predsednik Srbije, kome je to ustavna nadležnost, odluči u okvirima koji su mu dati Ustavom i zakonom o krajnjem datumu u kojem bi mogli biti održani izbori, a da bismo omogućili implementaciju svih zaključaka koje smo dogovorili u ove tri runde dijaloga – rekla je Maja Gojković.

Svetlana Stanković