ШТА С ПОРЕСКИМ ДУЖНИЦИМА Када имовине нема, узалуд принудна наплата
Пореска управа објавила је спискове највећих пореских дужника у Србији, чији се дугови мере милијардама, а стручњаци за пореску политику сматрају да би једно од решења могло бити у новом репрограму којим би се отписао већи део камате и продужио период отплате, али да се онда „подвуче црта” и да се сваког првог у месецу по принципу принудне наплате види колико има ликвидних фирми.
На ту идеју дићи ће се коса на глави обичним грађанима којима за дуговања од неколико хиљада динара на врата куцају јавни изршитељи.
О томе ко је погрешио што су на списку дужника већ деценијама углавном тајкунске фирме и зашто нам се та прича са сваким списком тих дужника понавља прески стручњак Ђерђ Пап каже:
– Сви порески обвезници у дужници треба да имају исти третман –сматра Пап. – Та дуговања која су достигла енормне износе требало је наплаћивати раније, када су обавезе биле мање. Али у неким случајевима и то је готво немогуће. Многе фирме готово да немају имовину па ни армија извршитеља ту не може помоћи. Пореској управи је једноставно да пошаље опомену и блокира рачун. Међутим, када треба ићи у принудну налату, пописивати имовину, објавити продају – на то се теже одлучују, а у ПУСрбије је годинама присутан мањак кадрова. То свакако не иде у прилог ефикасној наплати
Из Уније послодавца имају слично мишљење: поручују да оправдања за дуговања држави нема и да та листа показује да нема равноправног третмана појединих предузећа у држави.
Пореска управа је после две године објавила списак, а на њему баш и нема већих промена. Тајкуни и даље држе чело листе: „Мера инвест” у власништву Марка Мишковића с дуговањем од 1.086 милијарди, а дотичног не треба посебно представљати. На другом месту је „Магма пром” из Шапца, која је повезана с „Фармакомом” у власништву Мирослава Богићевића, и има дуговање од 990 милиона. Дуг од 787 милиона има „Дунав група агрегати” у власништву Душана Боровице. У топ-десет је и модна кућа „Зекстра” с неплаћеним обавезама од 524 милиона. С обзиром на висину дуга, неиспуњавање пореске обавезе је, изгледа, непорлазни модни тренд.
Порески саветник Милан Трбојевић рекао је Танјугу да би можда најбоље решење било у новом репрограму, као и да би најгори случај био да држава у тој ситуацији не добије готово ништа.
– Држава треба да покуша да наплати дуг или да уђе у договор с привредом – навео је Трбојевић. – Вероватно би требало да се измени закон по којем тренутно може да се добије отплата само до 60 рата. Много је боље да можете било шта да добијете од наплате пореза, него на крају да потпуно уништите ту фирму и не добијете ништа или врло мали део.
Напомиње да би зато било боље донети нови репрограм, који тренутно постоји у закону, али уз већи опроштај камате, пошто је питање колика је у тим дуговима камата, а колика главница.
Трбојевић наглашава да би такав репрограм свакако морао бити и последњи и да се онда види ко може да плаћа и функционише.
Додаје да напалата пореза већ много боље функционише захваљујући томе што су уведени е-Порези и откако је обједињена наплата, пошто су раније многи уплаћивали само здравствено осигурање.
– Пореска политика је у прошлом периоду била толико лоша и то се не може средити у кратком периоду – каже он, и додаје да је дуговање толико великог броја предузећа брука, како за те фирме, тако и за оне који нису наплатили пореска дуговања.
Слично мисли и почасни председник Уније послодавца Србије Небојша Атанацковић.
– Добро је да су објављени спискови дужника – каже Атанацковић. – Међутим, то истовремено представља огромну бруку и за Пореску управу и уопште за целу државу. Тај списак представља нешто што је недопустиво да се код нас дешава.
У Пореској управи речено је Танјугу да се, по Закону о пореском поступку и пореској администрацији, сваки документ, информација, податак или друга чињеница о пореском обвезнику до којих се дошло у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку, сматрају и чувају као тајни податак.
Пореска управа наводи да утврђује, контролише и наплаћује јавне приходе и у вези с тим предузима све законом прописане мере из своје надлежности.
Указује на то да списак пореских дужника открива заправо да се не зна колико још има мањих предузећа која дугују новац држави.
– Код предузетника је ствар можда још гора. Списак је с око 2.400 предузетника од којих је најмањи дуг пет милиона. Сви они који дугују четири, три, два милиона... нису урачунати – рекао је Атанацковић.
Упозорио је на то да објављени списак показује да постоји неравноправан третман појединих предузећа у држави, јер они који редовно плаћају своје пореске обавезе, каже, ако закасне с плаћањем, одмах добијају опомену.
Д. Вујошевић