Кроз новосадске галерије

На изложби ће бити представљена дела осам новосадских уметника друге половине 20. века који су се изражавали у медију таписерије, а чија се дела чувају у збиркама обе установе. Међу одабраним уметницима су Бошко Петровић, Исидор Врсајков, Стеван Максимовић, Миодраг Недељковић, Миливој Николајевић, Милета Виторовић, Анкица Опрешник и Милан Кешељ.

Атеље 61 је раније већ приредио једну изложбу у сарадњи са Поклон збирком Рајка Мамузића која је била посвећена вези таписерије и сликарства. На изложби „Трагом нити“, поред таписерија и уља на платну, биће изложена дела поменутих аутора и у другим ликовним техникама (дрворез, линорез, каменорез, колаж).

Поставка, по речима организатора изложбе, доноси низ информација о уметничком раду заступљених аутора, пружа могућност целовитије спознаје личних поетика и опуса сваког од њих, као и увид у развој идеја и уметничких поступака до коначне реализације у материјалу. Поједина дела представљају припремне скице за таписерију а нека су дословно преведена у таписеријски медиј.

Ауторка изложбе, која ће трајати до 6. јануара, је др Јелена Бањац, историчар уметности, музејски саветник Музеја града, а сарадник на реализацији Татјана Панић, историчар уметности, кустос „Атељеа 61”.

Цртице о радовима

У Клубу Трибина младих Културног центра Новог Сада вечерас у 19 часова отвара се самостална изложба уметнице из Врбаса Милијане Радовановић “Цртице о радовима”. Ово је њена двадесета изложба на којој сумира своје стваралаштво од деведесетих до данас. На цртежима и сликама углавном се бави проблемом фигурације у дводимензионалном простору папира, платна, лесонита, али поставком често искаче у простор правећи објекте.

Спајајући личну заинтересованост, темперамент и уобличавајући форме на граници је између апстрактног, друштвено-провокативног и модерног –мотивом, а приступом на неки начин сакралног сликарства, наводи се у најави изложбе.

Византијско плава која је прогони, каже се даље, сигурно, донеће још много плодова.

Издужења и аскетизам њених модела нису намерни него последица притиска који види, осећа и који је наметнут. Вертикалним линијама, облицима који секу небо да чувају оно што је битније, скривено. Да чувају раћање, да чувају  све. Да ли нас  технички усавршенији свет приближава или удаљава од природе човека, да ли нас савремено ипак враћа старом, коренима  цивилизације?  У континуитету, уочавамо органску нит из које једно из другог проистиче и  тиме припада  групи упорних едукатора што показује и у личном животу.

Милијана Радовановић (Рашка, 1974) је дипломирала на Аакдемији уметности у Новом Саду 1998. Била је професор ликовне културе и библиотекар, а сада је директор Библиотеке “Данило Киш” у Врбасу. Изложбу, која ће трајати до 2. децембра, отвориће академски сликар Лазар Марковић.

Н. Попов