Конференција о „Безбедности деце на интернету”: Замке НЕТ-а за родитеље и малишане

Организатор конференције је вишегодишњи едукатор на тему безбедности деце на интернету Катарина Јонев. Она је и ауторка књиге намењена родитељима „Безбедност деце на интернету – водич за родитеље”.

Проблем је што многи родитељи не схватају ову опасност – дете им је у кући, не дружи се с пробисветима, не троши новац и не узима никакве супстанце… Само се игра, или дружи преко друштвених мрежа. Шта ту може да буде лоше? – Па живимо у модерном добу и окружени смо дигиталном технологијом која све више осваја наш свет.

Виртуелна реалност је постала део наше стварности. Једино је проблем што тај брзи технолошки развој није пратила и одговарајућа свест о могућим замкама. Зато је отварајући конференцију, Катарина Јонев истакла да квалитетном едукацијом и активним деловањем свих чланова друштва можемо да заштитимо децу од опасности на интернету:

– Интернет је донео велике предности и олакшао свакодневну комуникацију и функционисање друштва у целини. Наша деца се рађају, живе, одрастају, сазревају у дигиталном добу. Морамо да их упутимо на развијање дигиталних вештина и дигиталне писмености, али и да им објаснимо како да правилно користе интернет и које све опасности вребају.

Упитали смо је како је настала идеја за организовање ове конференције:

– Постоји објективна потреба друштва да заштитимо децу и проширимо свест о последицама злоупотребе дигиталних медија и пружимо информације о позитивним, али и негативним аспектима коришћења интернета, потенцијалним ризицима и начинима безбедног коришћења дигиталних медија, као и да подигнемо свест о опасностима на интернету – рекла је Катарина Јонев.

На конференцији су о овом изузетно актуелном питању, говорили са становишта струке еминентни стручњаци из својих области – Дуња Симић, главни координатор програма Основи безбедности деце у Министарству унутрашњих послова, психолог са вишегодишњим искуством у раду са децом и младима. Она је истакла значај едукације како деце, тако и родитеља и представила апликацију „основи безбедности деце” коју је МУП развио. Симићева је нагласила да је едукација кључ када је реч о опасностима на интернету.

Број за помоћ 19833

Насиље на интернету, непримерени садржај, крађа идентитета, узнемиравање, претње и уцене могу да се пријаве на број телефона 19833 Националном контакт-центру за безбедност деце на интернету.

- Грађани могу да проблем пријаве Центру на број телефона 19833, а ми ћемо проследити адекватним надлежним органима са којима имамо одличну сарадњу - рекла је Џенана Рудоња испред министарства за туризам, трговину и телекомуникације.

– Кадгод вам се на интернету сервира нешто бесплатно – ви сте предмет трговине! – рекао је Владимир Вујић, начелник Одељења за сузбијање високотехнолоског криминала у Служби за борбу против организовног криминала УКП. Он је нагласио да родитељи не треба да каче фотографије своје наге деце, јер такве фотографије могу да буду злоупотребљене. Такође је Вујић истакао да поједине групе (мислећи пре свега на родитеље) које каче преписке деце са предаторима и педофилима не чине услугу већ ометају службену истрагу и отежавају рад полиције.

Испред Републичког завода за социјални рад, Славица Милојевић је нагласила да је најважније са децом изградити однос поверења од најранијег узраста.

– Све чешће чујем израз „Ја сам свом детету пријатељ” што је погрешно. Ви треба да будете детету родитељ, а пријатеље ће наћи међу својим вршњацима – објаснила је Милојевићева.

На конференцији је о „Безбедности деце на интернету” из психолошког угла говорила педагог и психолог Вања Бокун Поповић која је дотакла тему интернет зависности:

– Неке земље западног света много су раније омасовиле употребу интернета, тако да су се пре нас сусреле са проблематиком његове злоупотребе. Термин „интернет зависност“ је на западу клиничког карактера, што значи да се третира као остале болести зависности.

Који су симптоми овакве зависности?

– Можемо рећи да неко показује њене симптоме онда када (зло)употреба интернета поприми такав облик да особи нарушава емотивно, психичко и физичко здравље. У сржи интернет зависности је компулсивна потреба да се интернет користи на рачун личних односа, обавеза, квалитетног сна, исхране, итд.

Мултитаскинг

– Морамо схватити да научна истраживања показују да деца која су (с)рођена са виртуелним светом имају нервни систем који је еволутивно напреднији од нашег због интеракције са дигиталним екраном од ране доби. За разлику од нас који смо рођени пре дигиталне ере, они јесу у стању да прате више ствари истовремено те чувени „мултитаскинг“ изводе без проблема. Но, ово је случај за оне младе који интернет користе на здрав начин. Са једне стране, морамо да размотримо да коришћење интернета не посматрамо кроз призму негативности, а са друге да будемо свесни да свако прекомерно коришћење води до замора, нервозе и опадања пажње, те до зависности уколико особа нема мере – објаснила је психолог и педагог Вања Бокун Поповић.

Да ли бисте нам навели неки пример?

– Може деловати друштвено прихватљиво да средњошколац не спава до касних сати, јер је ето „средњошколац“ па се целу ноћ дописује на телефону. Но, када се пробуди ујутру, осим умора дочекаће га и тромост и безвољност да се пође на наставу. Та тромост потеже са собом потребу за шећером, па уместо нормалног доручка бира газирано пиће или енергетски напитак. Само овај зачарани круг неспавања и шећера по себи је довољан да се психо-физичко здравље особе наруши остављајући емотивне последице, а да околина не може ни да наслути да постоји проблем. Интернет зависност, као и свака друга зависност огледа се у нарушеном хемијском балансу тела.

Колико је важно да се помене какво је понашање одраслих?

– Да бисмо могли да говоримо о безбедности деце на интернету, можда је неопходно сагледати безбедност одраслих на истом, односно наше схватање до које мере употреба интернета може да нам послужи или да нам науди. Интернет зависност је широк појам који покрива и ове често занемарене области: зависност од видео игрица, зависност од друштвених мрежа, зависност од виртуелних љубавних веза и зависност од порнографског садржаја. 

Марина Јабланов Стојановић