Konferencija o „Bezbednosti dece na internetu”: Zamke NET-a za roditelje i mališane

Organizator konferencije je višegodišnji edukator na temu bezbednosti dece na internetu Katarina Jonev. Ona je i autorka knjige namenjena roditeljima „Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje”.

Problem je što mnogi roditelji ne shvataju ovu opasnost – dete im je u kući, ne druži se s probisvetima, ne troši novac i ne uzima nikakve supstance… Samo se igra, ili druži preko društvenih mreža. Šta tu može da bude loše? – Pa živimo u modernom dobu i okruženi smo digitalnom tehnologijom koja sve više osvaja naš svet.

Virtuelna realnost je postala deo naše stvarnosti. Jedino je problem što taj brzi tehnološki razvoj nije pratila i odgovarajuća svest o mogućim zamkama. Zato je otvarajući konferenciju, Katarina Jonev istakla da kvalitetnom edukacijom i aktivnim delovanjem svih članova društva možemo da zaštitimo decu od opasnosti na internetu:

– Internet je doneo velike prednosti i olakšao svakodnevnu komunikaciju i funkcionisanje društva u celini. Naša deca se rađaju, žive, odrastaju, sazrevaju u digitalnom dobu. Moramo da ih uputimo na razvijanje digitalnih veština i digitalne pismenosti, ali i da im objasnimo kako da pravilno koriste internet i koje sve opasnosti vrebaju.

Upitali smo je kako je nastala ideja za organizovanje ove konferencije:

– Postoji objektivna potreba društva da zaštitimo decu i proširimo svest o posledicama zloupotrebe digitalnih medija i pružimo informacije o pozitivnim, ali i negativnim aspektima korišćenja interneta, potencijalnim rizicima i načinima bezbednog korišćenja digitalnih medija, kao i da podignemo svest o opasnostima na internetu – rekla je Katarina Jonev.

Na konferenciji su o ovom izuzetno aktuelnom pitanju, govorili sa stanovišta struke eminentni stručnjaci iz svojih oblasti – Dunja Simić, glavni koordinator programa Osnovi bezbednosti dece u Ministarstvu unutrašnjih poslova, psiholog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i mladima. Ona je istakla značaj edukacije kako dece, tako i roditelja i predstavila aplikaciju „osnovi bezbednosti dece” koju je MUP razvio. Simićeva je naglasila da je edukacija ključ kada je reč o opasnostima na internetu.

Broj za pomoć 19833

Nasilje na internetu, neprimereni sadržaj, krađa identiteta, uznemiravanje, pretnje i ucene mogu da se prijave na broj telefona 19833 Nacionalnom kontakt-centru za bezbednost dece na internetu.

- Građani mogu da problem prijave Centru na broj telefona 19833, a mi ćemo proslediti adekvatnim nadležnim organima sa kojima imamo odličnu saradnju - rekla je Dženana Rudonja ispred ministarstva za turizam, trgovinu i telekomunikacije.

– Kadgod vam se na internetu servira nešto besplatno – vi ste predmet trgovine! – rekao je Vladimir Vujić, načelnik Odeljenja za suzbijanje visokotehnoloskog kriminala u Službi za borbu protiv organizovnog kriminala UKP. On je naglasio da roditelji ne treba da kače fotografije svoje nage dece, jer takve fotografije mogu da budu zloupotrebljene. Takođe je Vujić istakao da pojedine grupe (misleći pre svega na roditelje) koje kače prepiske dece sa predatorima i pedofilima ne čine uslugu već ometaju službenu istragu i otežavaju rad policije.

Ispred Republičkog zavoda za socijalni rad, Slavica Milojević je naglasila da je najvažnije sa decom izgraditi odnos poverenja od najranijeg uzrasta.

– Sve češće čujem izraz „Ja sam svom detetu prijatelj” što je pogrešno. Vi treba da budete detetu roditelj, a prijatelje će naći među svojim vršnjacima – objasnila je Milojevićeva.

Na konferenciji je o „Bezbednosti dece na internetu” iz psihološkog ugla govorila pedagog i psiholog Vanja Bokun Popović koja je dotakla temu internet zavisnosti:

– Neke zemlje zapadnog sveta mnogo su ranije omasovile upotrebu interneta, tako da su se pre nas susrele sa problematikom njegove zloupotrebe. Termin „internet zavisnost“ je na zapadu kliničkog karaktera, što znači da se tretira kao ostale bolesti zavisnosti.

Koji su simptomi ovakve zavisnosti?

– Možemo reći da neko pokazuje njene simptome onda kada (zlo)upotreba interneta poprimi takav oblik da osobi narušava emotivno, psihičko i fizičko zdravlje. U srži internet zavisnosti je kompulsivna potreba da se internet koristi na račun ličnih odnosa, obaveza, kvalitetnog sna, ishrane, itd.

Multitasking

– Moramo shvatiti da naučna istraživanja pokazuju da deca koja su (s)rođena sa virtuelnim svetom imaju nervni sistem koji je evolutivno napredniji od našeg zbog interakcije sa digitalnim ekranom od rane dobi. Za razliku od nas koji smo rođeni pre digitalne ere, oni jesu u stanju da prate više stvari istovremeno te čuveni „multitasking“ izvode bez problema. No, ovo je slučaj za one mlade koji internet koriste na zdrav način. Sa jedne strane, moramo da razmotrimo da korišćenje interneta ne posmatramo kroz prizmu negativnosti, a sa druge da budemo svesni da svako prekomerno korišćenje vodi do zamora, nervoze i opadanja pažnje, te do zavisnosti ukoliko osoba nema mere – objasnila je psiholog i pedagog Vanja Bokun Popović.

Da li biste nam naveli neki primer?

– Može delovati društveno prihvatljivo da srednjoškolac ne spava do kasnih sati, jer je eto „srednjoškolac“ pa se celu noć dopisuje na telefonu. No, kada se probudi ujutru, osim umora dočekaće ga i tromost i bezvoljnost da se pođe na nastavu. Ta tromost poteže sa sobom potrebu za šećerom, pa umesto normalnog doručka bira gazirano piće ili energetski napitak. Samo ovaj začarani krug nespavanja i šećera po sebi je dovoljan da se psiho-fizičko zdravlje osobe naruši ostavljajući emotivne posledice, a da okolina ne može ni da nasluti da postoji problem. Internet zavisnost, kao i svaka druga zavisnost ogleda se u narušenom hemijskom balansu tela.

Koliko je važno da se pomene kakvo je ponašanje odraslih?

– Da bismo mogli da govorimo o bezbednosti dece na internetu, možda je neophodno sagledati bezbednost odraslih na istom, odnosno naše shvatanje do koje mere upotreba interneta može da nam posluži ili da nam naudi. Internet zavisnost je širok pojam koji pokriva i ove često zanemarene oblasti: zavisnost od video igrica, zavisnost od društvenih mreža, zavisnost od virtuelnih ljubavnih veza i zavisnost od pornografskog sadržaja. 

Marina Jablanov Stojanović