Пендаровски: Мини Шенген - да научимо играти на свом терену

Пендаровски је поручио бизнисменима на пословном форуму Србија-Северна Македонија у Београду и да ће та иницијатива допринети да се увећа робна размена између земаља Западног Балкана, која је, истиче, 2008. износила 1,5 милијарди евра, а да је данас, након 11 година, дупло мања.



"Двадесет и две године Брисел нас убеђује да земље у региону морају да науче да сарађују, како би могле да сарађују са Немачком и другим земљама. Сарађујемо ми и са њима, али тренинг је најбољи на регионалном фудбалском игралишту, морамо се научити да овде прво играмо, а према садашњим статистикама ми нисмо за прву екипу", рекао је Пендаровски.



Примећује да се на Балкану "многе ствари раде врло касно" и додао да је из тог разлога иницијатива "мали Шенген" одлична, јер ће повезати регион и олакшати проток робе, услуга, људи и капитала.



Пендаровски признаје да је припадао групи људи која је била скептична по питању "малог Шенгена" јер је на њу, како каже, гледао као на могућу замену за пуноправо чланство у ЕУ.



"Запитао сам се, ако је то стварно оно што треба да се компензује уместо чланства, ја нисам био за то. Вучић и ја смо питали Макрона шта се крије иза нове методологије о преговорима и да ли иницијатива има везе с тим, он је рекао да нема намеру да нуди ништа друго осим пуноправног чланства и да нема скривену агенду. Од тог тренутка, ја и сви они који су били резервисани, били смо за "мини Шенген" и са политичке стране", рекао је Пендаровски.



Према његовим речима, региону је био потребан нови механизам који ће повезати регион, јер, како каже, ЦЕФТА је била солидан механизам, а након што је Приштина увела таксе на робу из централне Србије и БиХ постала је "замрзнута, односно мртва".



Македонски председник похвалио је напоре Србије које улаже у обнављање инфраструктуре, и додао да ће завршетак Коридора 10 додатно утицати се трговина боље одвија.



"Осим тога, ја сам из Скопља до овде дошао за три сата", указао је Пендаровски.



Каже да земље региона морају да раде на достизању рекордне трговинске размене из 2008. године, која је, додаје, пала с једне стране због светске економске кризе, а с друге због "допунских политичких фактора у региону".



"Мислим да то није тешко достићи, зато сам овде данас, да саслушам вас привреднике и да нам кажете како да трговина у регону боље циркулише", подвукао је Пендаровски.



Бизнисменима из Србије и Северне Македоније на пословном скупу у Београду обратио се и председник Стопанске коморе Македоније Бранко Азески који је казао да је робна размена између две земље прошле године износила 857 милиона евра, а да је од почетка године до краја септембар вредела 657,5 милиона евра.



Додао је да је у питању повећање од 7,6 одсто у односу на исти период прошле године.



Азески истиче да је сада кључно питање на које политика и привреда треба да одговоре - "Које мере и активности треба предузети како би робна размена прешла милијарду евра?".



Указао је да ће се криза која је погодила веће економије, попут Немачке, осетити и у земљама Западног Балкана, додајући да ће у том случају земље региона осим стандардних мера, морати да примене и "нестандардне мере".



Према његовим речима, владе и коморе морају заједничким напорима да уклањају све препреке које стоје на путу развоју трговине у регону, као што су, наводи, административне баријере, усклађивање прописа, улагање у путну и железничку инфраструктуру.



Као потпредседник Коморског инвестиционог форума (КИФ), Азески је најавио да ће тај механизам покренути низ активности које ће олакшати трговинско пословање у региону, међу којима су - формирање заједничке арбитраже, кредитног бироа и авио линије која ће повезати градове Западног Балкана, као и да ће сваки заједнички наступ на трећа тржишта бити субвенционисан преко Коморе.



Директор Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Михаило Весовић оценио је да трговинска сарадња између Србије и Северне Македоније напредује, као и да се интензивира инвестициона активност која је у овом тренутку јача од Србије према Северној Македонији.



"Морамо да будемо свесни да, уз сјајну политичку иницијативу, даље јачање веза у региону је немогуће без привредника који су на терену и који треба да буду мотив политичарима да све то раде", рекао је Весовић.



Говорећи о економским иницијативама које ће у наредном периоду допринети бољим економским резултатима, Весовић је навео заједнички прелаз између Прешева и Табановца, потписивање Новосадске декларације о "мини Шенгену" и стварање Балканске винске мреже.



Према његовим речима, да би сарадња између две земље била још боља неопходно је интегрисано управљање границама, поједностављење процедура, скраћивање времена за прелазак граница, усаглашавање фитосанитарних и ветеринарских сертификата, признавање извештаја акредитованих лабораторија...



Пословни сусрет српских и македонских привредника, као и представника Привредних комора две земље, је прилика за даље продубљивање економских односа, а организовала га је Приврена комора Србије.



Статистика показује да и Србија и Северна Македонија бележе раст у међусобним трговинским односима.



Наш извоз у Северну Македонију од почетка године до септембра износио је 494,5 милиона евра, што је за 9,7 процената више у односу на исти период prеthodnе године.



Увоз из Северне Македоније за овај период већи је за 1,8 одсто у односу на исти период годину раније, а вредео је 163 милиона евра.



Суфицит у робној размени је на нашој страни и износи 331,5 милиона евра.



У укупно оствареном извозу Србије у 2018. години, Северна Македонија је на 8. месту и учествује са 3,8 процената.



Према висини увоза из земаља света, остварени увоз из Северне Македоније у прошлој години сврстава ову земљу на 25. место са један одсто укупног узвоза Србије.



Могућност за даље проширење трговинских односа и сарадње две земље виде се у секторима гвожђа и челика, сапуна и препарата за прање, намештаја, а Македонци радо купују од нас и производе од чоколаде, сладоледе и говеђе месо...



Извозни потенцијал за наше произвођаче постоји и у секторима производње безалкохолних пића, воде, пива и тоалетне хартије и хартије за домаћинство.