Pendarovski: Mini Šengen - da naučimo igrati na svom terenu

Pendarovski je poručio biznismenima na poslovnom forumu Srbija-Severna Makedonija u Beogradu i da će ta inicijativa doprineti da se uveća robna razmena između zemalja Zapadnog Balkana, koja je, ističe, 2008. iznosila 1,5 milijardi evra, a da je danas, nakon 11 godina, duplo manja.



"Dvadeset i dve godine Brisel nas ubeđuje da zemlje u regionu moraju da nauče da sarađuju, kako bi mogle da sarađuju sa Nemačkom i drugim zemljama. Sarađujemo mi i sa njima, ali trening je najbolji na regionalnom fudbalskom igralištu, moramo se naučiti da ovde prvo igramo, a prema sadašnjim statistikama mi nismo za prvu ekipu", rekao je Pendarovski.



Primećuje da se na Balkanu "mnoge stvari rade vrlo kasno" i dodao da je iz tog razloga inicijativa "mali Šengen" odlična, jer će povezati region i olakšati protok robe, usluga, ljudi i kapitala.



Pendarovski priznaje da je pripadao grupi ljudi koja je bila skeptična po pitanju "malog Šengena" jer je na nju, kako kaže, gledao kao na moguću zamenu za punopravo članstvo u EU.



"Zapitao sam se, ako je to stvarno ono što treba da se kompenzuje umesto članstva, ja nisam bio za to. Vučić i ja smo pitali Makrona šta se krije iza nove metodologije o pregovorima i da li inicijativa ima veze s tim, on je rekao da nema nameru da nudi ništa drugo osim punopravnog članstva i da nema skrivenu agendu. Od tog trenutka, ja i svi oni koji su bili rezervisani, bili smo za "mini Šengen" i sa političke strane", rekao je Pendarovski.



Prema njegovim rečima, regionu je bio potreban novi mehanizam koji će povezati region, jer, kako kaže, CEFTA je bila solidan mehanizam, a nakon što je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije i BiH postala je "zamrznuta, odnosno mrtva".



Makedonski predsednik pohvalio je napore Srbije koje ulaže u obnavljanje infrastrukture, i dodao da će završetak Koridora 10 dodatno uticati se trgovina bolje odvija.



"Osim toga, ja sam iz Skoplja do ovde došao za tri sata", ukazao je Pendarovski.



Kaže da zemlje regiona moraju da rade na dostizanju rekordne trgovinske razmene iz 2008. godine, koja je, dodaje, pala s jedne strane zbog svetske ekonomske krize, a s druge zbog "dopunskih političkih faktora u regionu".



"Mislim da to nije teško dostići, zato sam ovde danas, da saslušam vas privrednike i da nam kažete kako da trgovina u regonu bolje cirkuliše", podvukao je Pendarovski.



Biznismenima iz Srbije i Severne Makedonije na poslovnom skupu u Beogradu obratio se i predsednik Stopanske komore Makedonije Branko Azeski koji je kazao da je robna razmena između dve zemlje prošle godine iznosila 857 miliona evra, a da je od početka godine do kraja septembar vredela 657,5 miliona evra.



Dodao je da je u pitanju povećanje od 7,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.



Azeski ističe da je sada ključno pitanje na koje politika i privreda treba da odgovore - "Koje mere i aktivnosti treba preduzeti kako bi robna razmena prešla milijardu evra?".



Ukazao je da će se kriza koja je pogodila veće ekonomije, poput Nemačke, osetiti i u zemljama Zapadnog Balkana, dodajući da će u tom slučaju zemlje regiona osim standardnih mera, morati da primene i "nestandardne mere".



Prema njegovim rečima, vlade i komore moraju zajedničkim naporima da uklanjaju sve prepreke koje stoje na putu razvoju trgovine u regonu, kao što su, navodi, administrativne barijere, usklađivanje propisa, ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu.



Kao potpredsednik Komorskog investicionog foruma (KIF), Azeski je najavio da će taj mehanizam pokrenuti niz aktivnosti koje će olakšati trgovinsko poslovanje u regionu, među kojima su - formiranje zajedničke arbitraže, kreditnog biroa i avio linije koja će povezati gradove Zapadnog Balkana, kao i da će svaki zajednički nastup na treća tržišta biti subvencionisan preko Komore.



Direktor Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Mihailo Vesović ocenio je da trgovinska saradnja između Srbije i Severne Makedonije napreduje, kao i da se intenzivira investiciona aktivnost koja je u ovom trenutku jača od Srbije prema Severnoj Makedoniji.



"Moramo da budemo svesni da, uz sjajnu političku inicijativu, dalje jačanje veza u regionu je nemoguće bez privrednika koji su na terenu i koji treba da budu motiv političarima da sve to rade", rekao je Vesović.



Govoreći o ekonomskim inicijativama koje će u narednom periodu doprineti boljim ekonomskim rezultatima, Vesović je naveo zajednički prelaz između Preševa i Tabanovca, potpisivanje Novosadske deklaracije o "mini Šengenu" i stvaranje Balkanske vinske mreže.



Prema njegovim rečima, da bi saradnja između dve zemlje bila još bolja neophodno je integrisano upravljanje granicama, pojednostavljenje procedura, skraćivanje vremena za prelazak granica, usaglašavanje fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, priznavanje izveštaja akreditovanih laboratorija...



Poslovni susret srpskih i makedonskih privrednika, kao i predstavnika Privrednih komora dve zemlje, je prilika za dalje produbljivanje ekonomskih odnosa, a organizovala ga je Privrena komora Srbije.



Statistika pokazuje da i Srbija i Severna Makedonija beleže rast u međusobnim trgovinskim odnosima.



Naš izvoz u Severnu Makedoniju od početka godine do septembra iznosio je 494,5 miliona evra, što je za 9,7 procenata više u odnosu na isti period prethodne godine.



Uvoz iz Severne Makedonije za ovaj period veći je za 1,8 odsto u odnosu na isti period godinu ranije, a vredeo je 163 miliona evra.



Suficit u robnoj razmeni je na našoj strani i iznosi 331,5 miliona evra.



U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2018. godini, Severna Makedonija je na 8. mestu i učestvuje sa 3,8 procenata.



Prema visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Severne Makedonije u prošloj godini svrstava ovu zemlju na 25. mesto sa jedan odsto ukupnog uzvoza Srbije.



Mogućnost za dalje proširenje trgovinskih odnosa i saradnje dve zemlje vide se u sektorima gvožđa i čelika, sapuna i preparata za pranje, nameštaja, a Makedonci rado kupuju od nas i proizvode od čokolade, sladolede i goveđe meso...



Izvozni potencijal za naše proizvođače postoji i u sektorima proizvodnje bezalkoholnih pića, vode, piva i toaletne hartije i hartije za domaćinstvo.