Измене кривичног законика: Доживотна робија за најтежа кривична дела
БЕОГРАД: Измене и допуне кривичног законика, које је парламент усвојио у мају ове године, од којих је једна од најзначнијих измена увођење казне доживотног затвора, почеће да се примењују од 1. децембра, а државни секретар у Министарству правде Радомир Илић казао је да је суштина измена да правосудним органима да опробане и делотворне механизме за борбу против криминала.
Илић је, на округлом столу у организацији Мисије ОЕБС-а са темом спровођење измена и допуна кривичног законика, казао да се изменама и допунама омогућава и да кривично право прати динамику друштвених односа и учествује у њиховом мењању, унапређењу и заштити.
"На искуствима других смо научили да пренаглашавање репресивне оријентације не води нужно смањењу стопе криминала, с тога намера Владе није да се простим пооштравањем казне бори против криминала. Суштина измена је да правосудним органима пружи опробане и делотворне механизме за ту борбу", казао је Илић.
Кроз измену законодавног система, како додаје Илић, унапређује се заштита друштва од криминала, безбедност и сугурност свих грађана.
Говорећи о увођењу доживотне казне уместо казне од 30 до 40 година затвора, Илић је подсетио да је Фондација Тијана Јурић 2017. године поднела Скупштини народну иницијативу за измене и допуне кривичног законика, коју је подржало 158.460 грађана.
Наводећи да је у стручној јавности било доста расправе у вези са условним отпустом, Илић је казао да се Министарство правде определило за увођење доживотног закона са могућношћу условног отпуста након 27 година издржане затворске казне, осим за пет најтежих и најсвирепијих кривичних дела - тешко убиство, силовање са смртним исходом, обљуба над немоћним лицем са смртним исходом, обљуба над дететом са смртним исходом, обљуба злоупотреба положаја са смртним исходом.
"У свим осталим случајевима могућност условног отпуста постоји", казао је Илић и додао да Србија није у томе изузетак, односно да слична решења постоје и у државама ЕУ, Холандији, Великој Британији.
Прописивањем доживотног затвора уместо казне од 30 до 40 година затвора постигнуто је јасније ограничење између доживотног затвора и оног са временским трајањем, навео је Илић и додао:
"Казна има и симболични карактер јер може да истакне тежину неких кривичних дела иако се у пракси може свести на исту дужину као казна од 30 до 40 година."
Први заменик републичког јавног тужиоца Зорица Стојшић навела је да је доношење измена било неопходно ради заштите основних људских права загарантованих уставом, као и потребе да се наше кривично законодавство усагласи са међународним стандардима.
"Увођење доживотне казне затвора за најтежа кривична дела представља једну од најзначајнијих измена, а увођење се може оправдати тиме да за нека најтежа кривична дела временска казна лишавања слободе није адекватна", казала је Стојшић.
Председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац наводећи да измене кривичног законодавства увек говоре у ком правцу се једно друштво креће, односно да степен оштрине једног кривично-правног система даје слику о каквом правном систему и друштву је реч, подсетио је да се Адвокатска комора Србије према изменама законика одредила негативно.
Како каже, адвокатура сматра да су та решења непотребна и да представљају један корак уназад.
"Ове измене говоре да је законодавац сматрао да постоје одређене тензије, изазови на које друштво мора да одреагује једним репресивнијим системом кривичних санкција", казао је Гостиљац и у име адвокатуре поздравио увођење кривичног дела напад на адвокате.
Захвалио се Министарству правде које је показало високи степен за потребе адвокатуре и навео да је министарка правде Нела Кубуровић прва која је јавно рекла да је адвокатура део правног система, те да је стога пуцање у адвоката једнако пуцању у правни систем.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио навео је да су измене кривичног законика значајне и суштинске.
Према његовим речима, имплементација измена ће сигурно покренути дебату међу стручњацима јер је питање да ли ће пооштравање казни смањити кривична дела.