Izmene krivičnog zakonika: Doživotna robija za najteža krivična dela

Ilić je, na okruglom stolu u organizaciji Misije OEBS-a sa temom sprovođenje izmena i dopuna krivičnog zakonika, kazao da se izmenama i dopunama omogućava i da krivično pravo prati dinamiku društvenih odnosa i učestvuje u njihovom menjanju, unapređenju i zaštiti.



"Na iskustvima drugih smo naučili da prenaglašavanje represivne orijentacije ne vodi nužno smanjenju stope kriminala, s toga namera Vlade nije da se prostim pooštravanjem kazne bori protiv kriminala. Suština izmena je da pravosudnim organima pruži oprobane i delotvorne mehanizme za tu borbu", kazao je Ilić.



Kroz izmenu zakonodavnog sistema, kako dodaje Ilić, unapređuje se zaštita društva od kriminala, bezbednost i sugurnost svih građana.



Govoreći o uvođenju doživotne kazne umesto kazne od 30 do 40 godina zatvora, Ilić je podsetio da je Fondacija Tijana Jurić 2017. godine podnela Skupštini narodnu inicijativu za izmene i dopune krivičnog zakonika, koju je podržalo 158.460 građana.



Navodeći da je u stručnoj javnosti bilo dosta rasprave u vezi sa uslovnim otpustom, Ilić je kazao da se Ministarstvo pravde opredelilo za uvođenje doživotnog zakona sa mogućnošću uslovnog otpusta nakon 27 godina izdržane zatvorske kazne, osim za pet najtežih i najsvirepijih krivičnih dela - teško ubistvo, silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnim ishodom, obljuba nad detetom sa smrtnim ishodom, obljuba zloupotreba položaja sa smrtnim ishodom.



"U svim ostalim slučajevima mogućnost uslovnog otpusta postoji", kazao je Ilić i dodao da Srbija nije u tome izuzetak, odnosno da slična rešenja postoje i u državama EU, Holandiji, Velikoj Britaniji.



Propisivanjem doživotnog zatvora umesto kazne od 30 do 40 godina zatvora postignuto je jasnije ograničenje između doživotnog zatvora i onog sa vremenskim trajanjem, naveo je Ilić i dodao:



"Kazna ima i simbolični karakter jer može da istakne težinu nekih krivičnih dela iako se u praksi može svesti na istu dužinu kao kazna od 30 do 40 godina."



Prvi zamenik republičkog javnog tužioca Zorica Stojšić navela je da je donošenje izmena bilo neophodno radi zaštite osnovnih ljudskih prava zagarantovanih ustavom, kao i potrebe da se naše krivično zakonodavstvo usaglasi sa međunarodnim standardima.



"Uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela predstavlja jednu od najznačajnijih izmena, a uvođenje se može opravdati time da za neka najteža krivična dela vremenska kazna lišavanja slobode nije adekvatna", kazala je Stojšić.



Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac navodeći da izmene krivičnog zakonodavstva uvek govore u kom pravcu se jedno društvo kreće, odnosno da stepen oštrine jednog krivično-pravnog sistema daje sliku o kakvom pravnom sistemu i društvu je reč, podsetio je da se Advokatska komora Srbije prema izmenama zakonika odredila negativno.



Kako kaže, advokatura smatra da su ta rešenja nepotrebna i da predstavljaju jedan korak unazad.



"Ove izmene govore da je zakonodavac smatrao da postoje određene tenzije, izazovi na koje društvo mora da odreaguje jednim represivnijim sistemom krivičnih sankcija", kazao je Gostiljac i u ime advokature pozdravio uvođenje krivičnog dela napad na advokate.



Zahvalio se Ministarstvu pravde koje je pokazalo visoki stepen za potrebe advokature i naveo da je ministarka pravde Nela Kuburović prva koja je javno rekla da je advokatura deo pravnog sistema, te da je stoga pucanje u advokata jednako pucanju u pravni sistem.



Šef Misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio naveo je da su izmene krivičnog zakonika značajne i suštinske.



Prema njegovim rečima, implementacija izmena će sigurno pokrenuti debatu među stručnjacima jer je pitanje da li će pooštravanje kazni smanjiti krivična dela.