few clouds
-2°C
24.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9977
usd
111.7457
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

У Зрењанину изложба посвећена доласку колониста у Банат

19.11.2019. 09:31 09:32
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

ЗРЕЊАНИН: Изложба „Сто година од доласка првих колониста у Банат (1919 -2019): Идентитет сачуван у слици и сећању“ отворена је у Народном музеју Зрењанин.

Изложба је посвећена колонизацијама средњег Баната у новоформираној држави Срба, Хрвата и Словенаца, након Првог светског рата, као и још масовнијем насељавању по завршетку Другог светског рата. У оба случаја већину насељеника чинило је горштачко становништво са динарског подручја. Ауторка изложбе је музејска саветница Рајка Грубић.

Како је представљено на изложби, прва планска колонизација српског становништва у Банат отпочела је 1919. године. Упоредо је спровођена и аграрна реформа. Највећи део становништва насељен је са простора Босне и Херцеговине, Лике, Далмације и Црне Горе. У средњем Банату, као резултат ове колонизације, никла су насеља Војвода Степа, Александрово, Банатско Карађорђево, Војвода Бојовић, Банатски Душановац и Банатско Вишњићево. Колонизација после Другог светског рата била је још масовнија. Колонисти из Босанске Крајине и других делова Босне населили су се тада у Банатски Деспотовац, Крајишник, Честерег, Житиште, Лукићево, Лазарево, Бочар, Српску Црњу, Елемир, Перлез и Хетин. У Клек, Равни Тополовац и Сечањ населили су се колонисти из Херцеговине, а Јаша Томић, Међа, Сутјеска и Книћанин добили су нове житеље из више области.

А колике су биле размере друге колонизације говори податак да су 1948. године досељеници чинили 13,56 одсто становништва Војводине.

– На изложби су представљени услови у којима је насељавање спроведено. Акценат је на анализи прилагођавања досељеног становништва новим условима и међусобном утицају староседелаца и новопридошлих. Досељено становништво временом је попримило одређене културолошке елементе староседелаца, али су и староседеоци усвојили неке обрасце колониста. Тако, на пример, сада у Банатском Карађорђеву момци на Божић јашу на коњима и честитају Божић, што је овдашњи обичај, а код староседелаца се примила моба, што је обичај пренет са динарских предела – нагласила је Рајка Грубић.

Историчар Миодраг Цветић у свом обраћању присутнима подсетио је на све сеобе и досељавања на подручје средњег Баната у временима пре колонизација које су тема изложбе. Он је говорио и о значајним демографским и свим другим променама које су изазвала два велика насељеничка таласа. Изложба ће бити отворена до 20. јануара.

Ж. Б.

Пише:
Пошаљите коментар