Пола милиона грађана тешко саставља крај с крајем
Тим Владе Србије за социјално укључивање и смањење сиромаштва објавио је да је линија апсолутног сиромаштва лане у Србији износила 12.286 динара месечно, а потрошњу нижу од тог износа имало је 7,1 одсто становника Србије.
Сиромаштво остаје значајно и поред тога што је у односу на 2017. годину забележен његов пад од 0,1 одсто, али и даље пола милиона становника, када се рачуна укупан број грађана Србије, није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе.
Основни профил сиромаштва лане се није значајније променио у односу на prеthodnе године јер је оно знатно учесталије у ванградским подручјима него у градским – 10,4 одсто наспрам 4,8. То практично значи да је у градовима и градским подручјима више него дупло грађана који не спадају у сиромашне у односу на руралне пределе. Сиромаштво је посебно учестало у Региону јужне и источне Србије.
Београдски регион најмање „осећа” сиромаштво, односно у њему живи мање грађана који спадају у категорију становништва које не може да задовољи егзистенцијалне потребе. Одмах иза њега по стопи сиромаштва лане је била Војводина, у којој је мање сиромашних него на укупном нивоу државе.
Сиромаштво је и лане било посебно изражено код лица која живе у домаћинствима у којима носилац има низак ниво образовања или је ван тржишта рада, као и у вишечланим домаћинствима. У односу на 2017. годину, лане је дошло до смањења стопе сиромаштва код деце, и то с 9,5 одсто на 7,8, док се код лица која живе у двочланим домаћинства бележи пораст сиромаштва с 5,5 одсто на 8,1.
Лане, наводи Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, у Србији апсолутно сиромашних било би 8,8 одсто више, односно око 120.000 лица, да нису своје егзистенцијалне потребе допуњавали производњом добара за сопствене потребе. Производња добара за сопствене потребе, осим што утиче на снижавање стопе сиромаштва, има и позитиван утицај на показатеље неједнакости, посебно на квинтални однос, увећавајући примарно укупно потрошњу сиромашнијих домаћинстава.
У извештају Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва наведено је да социјални трансфери државе знатно утичу на смањење стопе сиромаштва. Тако су је лане смањили 28 одсто, што значи да би без њих 9,9 одсто популације било сиромашно. У апсолутним износима, око 195.000 лица више било би у сиромаштву. Ефикасност социјалних трансфера најнижа је у Региону јужне и источне Србије, а посматрано у односу на 2017. годину, у Војводини је дошло до благог пораста ефективности социјалног трансфера – 0,6 процентних поена, односно с 8,8 одсто на 9,4. С друге стране, у Београдском региону лане је дошло до смањења ефикасности за 1,3 процентни поен, односно са 6,8 одсто на 5,5.
Ако се пензије урачунају у социјални трансфер, утицај сиромаштва је још значајнији јер би без њих лане трећина становништва – 36,4 одсто – располагала потрошњом која није довољна за покриће егизстенцијалних потреба. Забележени ефекат пензија и других социјалних трансфера на смањење сиромаштва највећи је у Београдском региону, а најмањи у Региону јужне и источне Србије.
Љ. Малешевић