Pola miliona građana teško sastavlja kraj s krajem
Tim Vlade Srbije za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva objavio je da je linija apsolutnog siromaštva lane u Srbiji iznosila 12.286 dinara mesečno, a potrošnju nižu od tog iznosa imalo je 7,1 odsto stanovnika Srbije.
Siromaštvo ostaje značajno i pored toga što je u odnosu na 2017. godinu zabeležen njegov pad od 0,1 odsto, ali i dalje pola miliona stanovnika, kada se računa ukupan broj građana Srbije, nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe.
Osnovni profil siromaštva lane se nije značajnije promenio u odnosu na prethodne godine jer je ono znatno učestalije u vangradskim područjima nego u gradskim – 10,4 odsto naspram 4,8. To praktično znači da je u gradovima i gradskim područjima više nego duplo građana koji ne spadaju u siromašne u odnosu na ruralne predele. Siromaštvo je posebno učestalo u Regionu južne i istočne Srbije.
Beogradski region najmanje „oseća” siromaštvo, odnosno u njemu živi manje građana koji spadaju u kategoriju stanovništva koje ne može da zadovolji egzistencijalne potrebe. Odmah iza njega po stopi siromaštva lane je bila Vojvodina, u kojoj je manje siromašnih nego na ukupnom nivou države.
Siromaštvo je i lane bilo posebno izraženo kod lica koja žive u domaćinstvima u kojima nosilac ima nizak nivo obrazovanja ili je van tržišta rada, kao i u višečlanim domaćinstvima. U odnosu na 2017. godinu, lane je došlo do smanjenja stope siromaštva kod dece, i to s 9,5 odsto na 7,8, dok se kod lica koja žive u dvočlanim domaćinstva beleži porast siromaštva s 5,5 odsto na 8,1.
Lane, navodi Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, u Srbiji apsolutno siromašnih bilo bi 8,8 odsto više, odnosno oko 120.000 lica, da nisu svoje egzistencijalne potrebe dopunjavali proizvodnjom dobara za sopstvene potrebe. Proizvodnja dobara za sopstvene potrebe, osim što utiče na snižavanje stope siromaštva, ima i pozitivan uticaj na pokazatelje nejednakosti, posebno na kvintalni odnos, uvećavajući primarno ukupno potrošnju siromašnijih domaćinstava.
U izveštaju Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva navedeno je da socijalni transferi države znatno utiču na smanjenje stope siromaštva. Tako su je lane smanjili 28 odsto, što znači da bi bez njih 9,9 odsto populacije bilo siromašno. U apsolutnim iznosima, oko 195.000 lica više bilo bi u siromaštvu. Efikasnost socijalnih transfera najniža je u Regionu južne i istočne Srbije, a posmatrano u odnosu na 2017. godinu, u Vojvodini je došlo do blagog porasta efektivnosti socijalnog transfera – 0,6 procentnih poena, odnosno s 8,8 odsto na 9,4. S druge strane, u Beogradskom regionu lane je došlo do smanjenja efikasnosti za 1,3 procentni poen, odnosno sa 6,8 odsto na 5,5.
Ako se penzije uračunaju u socijalni transfer, uticaj siromaštva je još značajniji jer bi bez njih lane trećina stanovništva – 36,4 odsto – raspolagala potrošnjom koja nije dovoljna za pokriće egizstencijalnih potreba. Zabeleženi efekat penzija i drugih socijalnih transfera na smanjenje siromaštva najveći je u Beogradskom regionu, a najmanji u Regionu južne i istočne Srbije.
LJ. Malešević