У Галерији Матице српске за 172. рођендан отворена изложба Крачун

Отварајући изложбу, председник Покрајинске владе Игор Мировић указао је на нашу културну и духовну, али и институционалну вертикалу која, упркос огромним историјским искушењима, траје вековима - „вертикалу која је стварни темељ нашег идентитета, нашег постојања и нашег опстајања на овом простору”.

„На тој веритакли управо је Теодор Крачун, заједно са својим савременицима такође великим сликарима, попут Захарија и Јакова Орфелина или Теодора Илића  Чешљара, био изузетно важна тачка. И претеча великанима који ће, у области црквеног, али не само црквеног сликарства, на тој културној и духовној вертикали, на коју смо и ми данас идентитетски наслоњени и у којој смо укорењени, доћи после њега: Арсенија Теодоровића, Душана, Николу и Стевана Алексића, Пају Јовановића, Уроша Предића и многе друге”, истакао је Мировић.

Сумирајући протеклу годину, управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски подсетила је на  неколико веома успешних изложби: „Ђура Јакшић: Између мита и стварости”, „Млади бирају”, „Феликс Надар: Портрет једног времена”, затим на два запажена гостовања у Паризу, а посебно је апострофирала формирање Поклон-збирке ликовног критичара Саве Степанова, те добијање Награде за лидерство Форума словенских култура, као и француског Ордена уметности и књижевности у рангу витеза.

„Овај Дан Галерије посвећујемо двојици великана српске уметности и културе: Теодору Крачуну, уметнику који је допринео унапређењу српске уметности, сликару који је изашао из оквира уврежених сликарских кодекса и искорачио у свет слободне уметности у духу европских вредности. Истовремено, наш Дан посвећујемо и проф др Мирославу Тимотијевићу, историчару уметности, вишедеценијском сараднику и дугогодишњем председнику Управног одбора ГМС, стручњаку који је оставио снажан трег у историји српске културе и раду наше установе”, навела је др Тијана Палковљевић Бугарски, која је у име ГМС уручила захвалница институцијама и личностима и из културног и јавног живота који су учествовали у програмима Галерије и допринели њеном успешном раду на очувању и презентацији националне уметности.

Иначе, поставка посвећена Теодору Крачуну (1732 - 1781) обухвата више од 60 дела, углавном икона једног од највећих српских сликара ЏВИИИ века, заснована је на монографској студији управо др Мирослава Тимотијевића (1950-2016), врсног познаваоца српског барокног сликарства и Крачуновог стваралаштва. Изложба је подељенау три сегмента, а први, централни, чији је аутор др Владимир Симић, професор на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, у фокусу има Крачунов изузетан ликовни опус.

Други део изложбе темељи се на примени савремених технологија, па тако кроз интерактивну 3Д презентацију, као и апликацију проширене реалности, омогућава посетиоцима да се детаљно упознају са две иконостасне целине које су Крачуново дело - у Саборној цркви у Сремским Карловцима и у храму у Сремској Митровици. Завршни део изложбе посвећен је конзервацији, односно на примеру одабраних Крачунових дела упућује се на искораке које савремена сазнања доносе у области бриге за наслеђе.

М. Стајић