Наука, иновационе и техничке делатности српски економски адут

Ти подаци показују да је Србија – а мера су званични подаци Републичког завода за статистику о просечној заради за јул – имала већу просечну плату у рударству, прерађивачкој индустрији, трговини на велико и мало, информисању и комуникацијама и административним и помоћним услужним делатностима.

Србија има већу нето зараду у јулу у делатности стручне, научне, иновационе и техничке делатности – 580 евра, од поменуте три државе. Просечна нето плата у тој делатности у Црној Гори је 432 евра, Федерацији БиХ 548, а у Републици Српској 470. Већу нето плату Србија има и у информисању – 826 евра у односу на Црну Гору, где она износи 729, Федерацији БиХ 712 и у Републици Српској 644.

У осталим делатностима комшије нас шију по примањима.

Када је реч о делатности снабдевања електричном енергијом, гасом и паром, просечна нето зарада у јулу ове године у Србији била је 793 евра, што је знатно више од републичке нето плате у том месецу. Но, она је у исто време била 72 евра мења него просечна нето плата у тој делатности у Црној Гори, где је износила 855, али и 103 евра мања од зараде запослених у тој делатности у Федерацији БиХ, где износи 896. У исто време, просечна нето зарада у тој делатности у Републици Српској износила је 616 евра. Подаци указују на то да Федерација БиХ има највише плате у снабдевању електричном енергијом. Осим тога, има веће просечне нето зараде и у државној управи, здравству и осталим услужним делатностима. Тако је просечна нето плата у тој држави у државној управи и обавезном социјалном осигурању 677 евра и 141 евра је већа од те делатности у Србији, 69 евра од Црне Горе и 77 евра од Републике Српске. Значило би то да су нето јулске плате запослених у државној управи и обавезном социјалном осигурању најмање у Србији, затим у Републици Српској па у Црној Гори. Када је реч о здравству и социјалној заштити, просечна нето зарада у Федерацији БиХ је 678 евра, чиме је 215 евра је већа него у јулу ове године у Србији, када је износила 463. Већа је и 114 евра него у Црној Гори – 564, као и 124 евра него у Црној Гори – 553.

Када је реч о осталим услужним делатностима, у којима се месецима у Србији бележи најнижа нето месечна плата, она је у јулу и августу ове године, по подацима које је изнео Здравковић, у Федерацији БиХ била 194 евра већа код нас, где је износила 350 евра. У исто време, у тим делатностима нето плата у Федерацији БиХ већа је 169 евра од просечне плате у тим делатностима у Црној Гори – 475, као и 177 евра од зараде у Републици Српској – 467.

У грађевинарству највећу просечну нето плату у јулу и августу ове године бележи Црна Гора – 463, што је 28 евра више него у Србији – 435, али је зато 136 већа него у Федерацији БиХ – 330 и 140 евра него у Републици Српској – 323 евра. Када је реч о саобраћају и складиштењу, и ту Црна Гора има знатно већу просечну нето плату у јулу и августу у односу на Србију, Федерацију БиХ и Републику Српску. Док је у тој делатности код Црногораца просечна нето зарада 559 евра, она у Србији износи 449, Федерацији БиХ 459 и Републици Српској 354 евра.

Црногорци више цене пољопривреду

Здравковић наводи да просечна нето зарада по делатностима у јулу и августу ове године за пољопривреду, шумарство и рибарство у Србији износи 417 евра, Црној Гори 609, Федерацији БиХ 481, а у Републици Српској 386. У рударству просечна нето плата у Србији је 759 евра, Црној Гори 677, Федерацији БиХ 528, а Републици Српској 620. У прерађивачкој индустрији просечна нето зарада у јулу била је 422 евра, што је највише у односу на остале три државе с којима се подаци упоређују. Просечна нето плата у Црној Гори у тој делатности је 404 евра, Федерацији БиХ 353 и Републици Српској 380.

Финансијске делатности и делатност осигурања највише плаћају у Црној Гори јер је тамо просечна нето плата била 1.001 евро. У исто време, она је у Србији износила 804, Федерацији БиХ 859, а у Републици Српској 746 евра. Пословање некретнинама највише се исплати у Црној Гори јер је тамо у јулу и августу просечна нето зарада износила 757 евра, док је у Србији била 479, Федерацији БиХ 440, а Републици Српској 391 евро.

Љ. Малешевић