Санација евангелистичке цркве у Врбасу о трошку Владе Мађарске
ВРБАС: У току је санација евангелистичке цркве у Врбасу, која обухвата реконструкцију крова, капу торња и горњи део фасаде.
Објекту је потребна свеобухватна реконструкција, па су радови кренули од крова да би се сачувале дрвене греде које су у великој мери труле. Од одласка Немаца у цркви се не одржавају богослужења, па је објекат, подигнут у центру Врбаса 1820. године, временом руиниран.
Од пре десетак година око цркве је по налогу грађевинске инспекције постављена заштитна ограда са упозорењем пролазницима да објекат заобилазе, првенствнео због опасности од урушавања са торња.
Евангелистичка црква у Србији -Војводини обратила се јавности саопштењем у којем је навела да се грађевински радови одвијају захваљујући Влади Републике Мађарске која има програм за ревитализацију сакралних објеката од посебне важности на подручијма ван граница Мађарске. На територији Војводине таквих је 11 објеката, а међу њима је евангелистичка црква у Врбасу.
Црква, је каже се у саопштењу, значајна са историјског аспекта јер је била седиште Бачког сењората –деканата као саставни део Рудничког црквеног округа мађарске евангелистичке цркве. После првог светског рата деканат се налазио у новој држави Краљевини Срба , Хрвата и Словенаца. Краљ Александар Карађорђевић је донео Закон о евангеличко –хришћанским црквама и о реформисаној Хришћанској цркви Краљевине Југославије којим је потврђен правни континуитет Евангеличко хришћанске вере у односу на раније државно устројство. Важење овог закона је продужено и након Другог светског рата , а Евангеличко - хришћанска вероисповест је потврђена и званично Законом о црквама и верским заједницама 2006. чиме се потврђује и континуитет евангелиста дуже од два века на овим просторима.
Црква у Врбасу може се сматрати стубом лутеранизма са посебно истакнутим симболима реформације. Највреднији је симбол на плафону који илустурује самог реформатора Лутера, што је јединствен случај у Војводини. Целокупан историјат Врбаса везан је за постојање ове цркве и њених верника који су били различите националности, па представља нераскидив део локалне традиције и сведочи о традиционално добрим мултиконфесионалним и међуљудским односима.
З. Делић
