Србија и нова економска криза која се назире
Говор Доналда Трампа на Генералној скупштини УН, у којем је поменуо друштвене мреже, довео је до пада акција највећих технолошких компанија од чак 56 милијарди долара.
Далекосежније последице на глобалну економију могли би имати амерички трговински рат с Кином, Брегзит или нестабилност на Блиском истоку.
Европа последице већ осећа и привреда успорава. А какве последице могу бити за Србију?
– Раст еврозоне знатно се успорио, више него што смо предвиђали – рекао је председник Европске централне банке Марио Драги. – Успоравање је углавном последица слабљења међународне трговине у несигурном окружењу које има везе с протекционизмом и геополитичким факторима.
ЕЦБ је одавно снизио камате да би подстакао банке да више кредитирају грађане и привреду, подстакну потрошњу и погурају раст. Ипак, раст је успорен већ трећу годину. Светска банка ове године прогнозира један проценат. Но, сценарио из 2008. помиње се опрезно.
– Чињеница је да је Италија у рецесији, а Немачка пред рецесијом – навео је главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестовић за РТС.
– Још увек нема таквих процена да би криза могла бити тих размера – навео је професор на Економском факултету у Београду Радован Ковачевић.
Али има бриге. У Немачкој, због пада индекса пословне активности на најнижи ниво за десет година.
– За Србију је то битно јер су српске фирме, поготово стране, добављачи великих система, нарочито у ауто-индустрији, немачка ауто-индустрија смањила је производњу за милион аутомобила, то је један од највећих шокова, они су на нивоу из 2009. године – навео је Шестовић.
Пад продаја аутомобила у ЕУ први је знак озбиљности кризе и њеног евентуалног утицаја на Србију
Челик и аутомобили заузимају прва два места на списку извозих артикала Србије. Више од 60 одсто свега што извеземо иде у Европску унију, највише у Немачку, која нам је најважнији спољнотрговински партнер.
ММФ је израчунао – на сваки пад економије еврозоне од један одсто, наш економски пад биће четвртину процента.
– За нас то значи мањи извоз и мањи прилив директних страних инвестиција. Кључна ствар коју треба да радимо је да тражимо нова тржишта, диверзификација извоза је велики изазов, ући на нетрадиционална тржишта Јужне Америке, Африке, Азије – упозорава Шестовић.
– Успоравања јесте било, у првих седам месеци имамо пораст од осам одсто, успоравање се примећује једино код извоза аутомобила и гвожђа и челика. Успоравање инвестиција у ЕУ је последица тога што ни они нису сигурни у то какве ће бити naruybinе за извоз у САД – каже Ковачевић.
Д. Вујошевић