Srbija i nova ekonomska kriza koja se nazire

Dalekosežnije posledice na globalnu ekonomiju mogli bi imati američki trgovinski rat s Kinom, Bregzit ili nestabilnost na Bliskom istoku.

Evropa posledice već oseća i privreda usporava. A kakve posledice mogu biti za Srbiju?

– Rast evrozone znatno se usporio, više nego što smo predviđali – rekao je predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi. – Usporavanje je uglavnom posledica slabljenja međunarodne trgovine u nesigurnom okruženju koje ima veze s protekcionizmom i geopolitičkim faktorima.

ECB je odavno snizio kamate da bi podstakao banke da više kreditiraju građane i privredu, podstaknu potrošnju i poguraju rast. Ipak, rast je usporen već treću godinu. Svetska banka ove godine prognozira jedan procenat. No, scenario iz 2008. pominje se oprezno.

– Činjenica je da je Italija u recesiji, a Nemačka pred recesijom – naveo je glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović za RTS.

– Još uvek nema takvih procena da bi kriza mogla biti tih razmera – naveo je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Radovan Kovačević.

Ali ima brige. U Nemačkoj, zbog pada indeksa poslovne aktivnosti na najniži nivo za deset godina.

– Za Srbiju je to bitno jer su srpske firme, pogotovo strane, dobavljači velikih sistema, naročito u auto-industriji, nemačka auto-industrija smanjila je proizvodnju za milion automobila, to je jedan od najvećih šokova, oni su na nivou iz 2009. godine – naveo je Šestović.

Pad prodaja automobila u EU prvi je znak ozbiljnosti krize i njenog eventualnog uticaja na Srbiju

Čelik i automobili zauzimaju prva dva mesta na spisku izvozih artikala Srbije. Više od 60 odsto svega što izvezemo ide u Evropsku uniju, najviše u Nemačku, koja nam je najvažniji spoljnotrgovinski partner.

MMF je izračunao – na svaki pad ekonomije evrozone od jedan odsto, naš ekonomski pad biće četvrtinu procenta.

– Za nas to znači manji izvoz i manji priliv direktnih stranih investicija. Ključna stvar koju treba da radimo je da tražimo nova tržišta, diverzifikacija izvoza je veliki izazov, ući na netradicionalna tržišta Južne Amerike, Afrike, Azije – upozorava Šestović.

– Usporavanja jeste bilo, u prvih sedam meseci imamo porast od osam odsto, usporavanje se primećuje jedino kod izvoza automobila i gvožđa i čelika. Usporavanje investicija u EU je posledica toga što ni oni nisu sigurni u to kakve će biti naruybine za izvoz u SAD – kaže Kovačević.

D. Vujošević