Портрет једног времена у ГМС: Фотографије чувеног Надара

Поставка названа „Портрет једног времена“ реализована је захваљујући сарадњи са Националном галеријом за фотографију Јеу де Пауме из Париза и Француским институтом у Србији као и Медијатеком за архитектуру и наслеђе Министарства културе Републике Француске. Изложбу чине портретне фотографије на којима је Надар представио најзначајнија имена француске и европске уметности и културе, сведочећи о историји 19. века и представљајући несвакидашњи портрет једног времена. На изложби је 41 портрет, а међу њима је и фотографија– портрет српског кнеза касније краља Милана Обреновића из колекције Музеја примењене уметности из Београда.

По речима др Тијане Палковљевић Бугарски, управнице Галерије Матице српске, Феликс Надар је учинио велики помак у прихватању фотографије као уметности у другој половини 19. века. Пантеон великих стваралаца, писаца, композитора, сликара, глумаца, архитеката, које портретисао Надар, прилика је да се визуелно сусретнемо са њима и да дела ликовне, књижевне и музичке уметности која су нам добро позната, повежемо са личностима које су их створиле. Виђене очима Надара, ухваћене његовом фотографском камером и осветљене само њему својственом применом светла у карактеризацији лика, ове личности пружају прилику да се на изложби прикаже једна кратка историја културних достигнућа Париза, Француске и Европе у другој половини 19. века, указује управница ГМС.

Феликс Надар је био свестрана личност, не само фотограф него и писац, карикатуриста и авантуриста. Био је први фотограф који је летећи балоном изнад Париза фотографисао свој град из ваздуха. Први је употребио вештачко светло како у портрету, тако и када је први сишао у катакомбе и канализациону мрежу Париза и фотоапаратом забележио подземље.

Галеријски модел излагања употпуњен је, овом приликом, научним приступом историчарке фотографије и професорке на Академији уметности у Новом Саду др Дубравке Лазић која истиче да је Надар поставио нове критеријуме квалитета портретног жанра у фотографији померајући границе фотографског умећа. Личностима је прилазио с дужним поштовањем и пажњом трудећи се да у површину сребрне емулзије утисне карактер особе која се потретише, указује професорка Лазић наводећи да се сагледавањем Надаровог портретног опуса може чак и осетити атмосфера доба у ком су настали и присност између аутора и оног који позира.

Кустоскиња ове изложбе Јелена Огњановић приредила је и кратке пропратне текстове о свакој од потретисаних личности, како биографски тако и из Надаровог угла, што овој изложби фотографија даје додатну димензију. Изложба ће имати и богат пратећи програм, као и српско-француски каталог са расправним текстовима Јелене Огњановић и Дубравке Лазић. Током њеног трајања, до 17. новембра петком и суботом одржаваће се кустоска вођења, разноврсна предавања о личности овог аутора али и добу у коме је живео, као и радионице за децу. Изложба се одржава у оквиру платформе Калеидоскоп културе Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“.

Н. Попов