Таписерије Милице Зорић у Спомен-збирци Павла Бељанског

Поставка названа “Синтеза наслеђа и модернизма“ обухвата 28 таписерија, насталих у периоду од 1959. до 1971. године, као и богату архивску грађа у виду принтова на документарним паноима, међу којима се поједине фотографије и документи први пут представљају публици.

Изложба је настала у сарадњи са легатима Милице Зорић и Родољуба Чолаковића у београдском Музеју савремене уметности и Музеја Семберије у Бијељини и представља још један вид јачања веза са легатима у креирању програмских активности Спомен-збирке Павла Бељанског. Поред пет таписерија која чине део колекције Бељанског, као и оних из ових легата на изложби ће бити приказане и таписерије из Музеја примењене уметности и Владе Републике Србије. По речима ауторке поставке Милице Орловић Чобанов изложба је реализована са идејом да добије карактер ретроспективе и укаже на јединствено место Милице Зорић како у колекцији Павла Бељанског, тако и у историји југословенског модернизма као и да се на нов начин сагледа и валоризује аутентичан допринос ове ауторке у националној модерној уметности.

Милица Зорић је у Београду пред Други светски рат започела студије сликарства и историје уметности, а њена интересовања се оријентишу ка револуционарној идеологији, али тек од 1953, у зрелим годинама, почиње да се открива најпре књижевним радом и сликањем на стаклу, а од 1957. активно и посвећено, таписеријом као стваралачким чином, подстакнута унутрашњим импулсом и ренесансом таписерије у Европи. Како наводе у Спомен-збирци Павла Бељанског, окосницу и константу њеног богатог опуса, аутентичног и независног од традиционалног поимања овог медија, чини сугестивно наглашавање човека, његове нарави, стања и судбине, условљених различитим подстицајима. У том контексту, од великог је значаја и, за таписерију несвакидашња, иконографија којом ствара своје призоре, настала суочавањем Милице Зорић са сопственим емоцијама и сећањима, а таква иконографија је и водиља у тумачењу њене уметности – симболичне, надреалне и драматично-наративне у идеји, а експресивне и архаично-наивне у изразу. Вешто користећи преимућства елементарних својстава материје поштовала је неопходан декоративни концепт таписерије као визуелно-тактилног медија.

Изложбу прати репрезентативан двојезичан каталог на српском и енглеском језику, са текстовима кустоса музеја од којих се позајмљују дела – Светлане Митић, Бојане Поповић, Сандре Весић Тесла, Тање Лазић и ауторке изложбе Милице Орловић Чобанов из Спомен-збирке Павла Бељанског. Током трајања изложбе, до 27. октобра биће приређено низ стручних тумачења поставке и креативних радионица, као и тактилна поставка намењена слепим и слабовидим особама. Након представљања у Новом Саду планирано је да изложба од 4. новембра до 6. децембра гостује у Музеју Семберије у Бијељини у оквиру манифестације Вишњићеви дани.

        Н. Попов