окоТВоко Уме­сто ве­са­ла, ста­ро, до­бро цр­ни­ло

 А још кад вам се деси да дистрибутер из фијоке извади стари, добри изговор у виду скрембловања канала који преноси неки спортски догађај за који наше станице нису заинтересоване, горушица може да крене с наступом.

Управо то десило се с преносом Светског првенства у веслању, одржаног од 28. августа до 1. септембра у Отенсхајму, надомак Линца у Аустрији, на којем је с пет посада наступала и Србија. Иако смо један од кандидата за организацију СП у веслању 2023. године, а наши репрезентативци, док су могли, освајали су светске, европске и олимпијске медаље, то није било довољно да Радио телевизија Србије, попут Саурона, усмери своје око ка веслачким стазама. Чак ни Спорт клуб, који је у послењих неколико месеци направио заокрет ка малим спортовима и усмерио се на промоцију домаћих клубова и такмичења у џудоу, јахању, америчком фудбалу и мачевању, није сматрао да је такмичење у Хрватској, где има подружницу, довољно интересантно за откупљивање права преноса за регион.

Од њих, као ни од Аренаспорта, који се усмерио на главне домаће спортске забаве: фудбал и кошарку, овакав потез није се могао ни очекивати, јер би пренос такмичења у којем учествује наша репрезентација морала да организује ТВ кућа с националном фреквенцијом, како би сви могли да га гледају. Но, ништа, преноса на домаћим каналима није било. Добро, преноси се на хрватским, помислили су ентузијасти, само да би сазнали да чињеница да имају пара да плаћају кабловски или ИПТВ пакет уједно значи и да ће им део садржаја бити зацрњен, без питања.

И тако нас је, уместо слике веслачких напора да први пређу замишљену линију циља, дочекало старо, добро црнило. Кабловски и ИПТВ дистрибутери вадили су се на то да су канал ХТВ 2 скрембловали на захтев ове станице која се позвала на ексклузивно правно преноса у својој држави, и да су обавезни да на њега одговоре.

Истине ради, овакав захтев морао би да дође од Регулаторног тела за електронске медије, имаоца права или емитера – телевизије која откупи ексклузивна права за емитовање одређеног спортског догађаја за територију Србије, скремблују стране канале које такође емитују тај догађај. За случај да страна телевизија тражи од нашег дистрибутера да скремблује њихов програм, иако га ниједна домаћа телевизија не емитује на овој територији, још нисмо чули.

Такође, било би лепо да се господа с обе стране прекинутог сигнала подсете на то да су Србија и Хрватска, у овом случају, потписнице споразума о међудржавном преливању сигнала, како би припадници мањина који говоре језик комшијске већине, несметано могли да гледају телевизијски програм земље-матице.

За разлику од кабловских и ИПТВ претпланика, гледаоци у близини границе с Хрватском који програм гледају преко обичног сет-топ бокса, могли су да гледају пренос СП у веслању јер је сигнал ХТВ-а довољно јак да се може хватати обичном антеном, а ту је и горепоменути споразум. Тако се још једном потврдило да је понекад скупља Дара него мера, и да висока цена ТВ пакета не значи и већи квалитет, него строжу контролу на погрешном месту.

У међувремену, Европска унија донела је директиву којом ће повећати број телевизијских и радијских програма доступних европским потрошачима на интернету. Овом директивом олакшаће се лиценцирање материјала заштићеног ауторским правом садржаног у таквим програмима како би могли бити доступни у целој Европској унији. Другим речима, ради се озбиљно на либерализацији прописа везаних за телевизијски садржај, што је још један корак ка укидању граница између држава.

Слатко, зар не? Неки су слободни, а неки смо и даље у мраку. Не својом кривицом.

Ивана Вујанов