КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ Воћка сиромаха роди и више од винограда

Шерфезе вели да као што за козу слови изрека “да је сиротињска крава”, зова је “воћка сиромаха”, међутим, од када је подигао засаде зове, приносе и добит упоређује са родом из винограда. Зова се чак лакше бере, а рођа и више од винове лозе!

Шерфезе је по струци електроинжењер, заљубљеник у воћарство у коме воли и експериментисати алтернативним воћним врстама, којима се пре њега на подручју Суботичко хоргошке пешчаре нико није бавио.

- У засаду зове пуно је мање рада него у винограду, а принос са хектара под зовом и виновом лозом је идентичан или чак је бољи код зове. Зова и грожђе рађају око десетак тона по хектару, код зове је могуће и дуплирати принос ако се агротехнички и агроеколошки услови сложе, а откупна цена за зову и грожђе је обично иста. Откупна цена килограма бобица зове је ове сезоне 45 динара, што је око 15 посто повољније него лане и заједно наша група од шест произвођача из Хоргоша и околине сав род испоручује прерађивачу из Сврљига. Додуше, када смо већ уговорили испоруку други прерађивачи су кренули са понудама и већом ценом, али не желимо да реметимо оно што смо договорили, него смо им саветовали да се јаве на време месец дана пре бербе - каже Шерфезе.

Берачи причају да зову није тешко брати, чак много лакше него грожђе, а да је једино разлика у томе што се грожђе може успут и јести, а црне бобице зове не. Од Михаља Хужвара сазнајемо да је сатница за бербу зове 250 динара, али да посао није тежак.

- Почињемо бербу раније ујутро и радимо док не пригреје, а ако је хладније остајемо дуже. Берба иде доста брзо, нема сагињања, него се све углавном обере стојећи и са мердевина, јер дрвеће није одвише високо, тако да је само потребан ножић и брза рука - каже Михаљ Хужвар.

И његова супруга Рожа потврђује да посао у берби зове није тежак, него да само треба водити рачуна да бобице на гроздовима буду зреле.

- Мало се офарбају прсти, али није опасно јер је боја природна и лако се опера. Лепо је брати, нарочито када није велика врућина - додаје Рожа Хужвар.

Магдолна Ердељи признаје да је први пут у берби зове, али да се у добром друштву лако прилагодила и није јој тешко.

- У пензији сам и добро дође сваки динар који може да се заради у бебри. Брање зове је лакше него у берби грожђа, ради се до подне и када је велика врућина идемо кући. 

Зова се користи у фармацеутске сврхе, у прехрамбеној индустрији, па и за печење ракије зововаче, а према речима Шерфезеа познато је да има 75 начина примене и у односу на друге врсте одмах је иза Алое вере, за коју се зна да има преко 150 начина примене. Откупљивачи и прерађивачи су заинтересовани и за цвет зове, међутим, Јене Шерфезе и остали произвођачи са севера Бачке кажу да је чак шест-седам пута већи приход ако се сачека крај августа и обави берба плодова. 

Шерфезе прича да су у експериментисање са засадом зове кренули пре деценију и по, када су садни материјал са дозволом ресорног министарства увезли из Мађарске. Засади зове сорте Хазберг су се показали рентабилним, мада је било и кризних сезона, па су неки воћари одустали већ на почетку експеримента и искрчили пет хектара.

- Ми који нисмо искрчили засаде повећавамо површине под зовом, јер је по досадашњем искуству једна од најрентабилнијих култура бобичастих плодова. Мотивише нас то јер код производње зове је мање уложеног рада, него код винове лозе или других воћних врста. Орезивање почињемо у новембру, после само одржавамо међуредни простор, а може се рећи да је скоро као органска производња, јер се једино у пролеће евентуално прска неким бакарним препаратом. Зову може да угрожава још једино фомопсис што је и болест грожђа, али и код грожђа се елиминиса са једним или два прскања бакарним препаратима, а што се лисних ваши тиче нема велике опасности. Песковита земља у атару Хоргоша погодна је за воћарство, али на парцели где се управо одвија берба видљиво је да по потреби зови погодује заливање или својим кореновим системом налази влагу, међутим не воле да се након обилних киша нађе у бари - објашњава Шерфезе.

У Хоргошу и околини до Хајдукова, има шест произвођача који подижу и нове засаде, па и уверавају друге да зову вреди садити, јер је на тржишту потражња за зовом већа него што они сада производе. Шерфезе прича да је највише имао три и по хектара под зовом, али је један старији засад продао, па моментално има око два хектара, од чега је један млађи засад под заливним системом. Шерфезе напомиње да садни материјал за нове засаде произвођачи сами припремају из постојећег засада.

Текст и фото: Милорад Митровић