KOTRLJANJE RAVNICOM Voćka siromaha rodi i više od vinograda

Šerfeze veli da kao što za kozu slovi izreka “da je sirotinjska krava”, zova je “voćka siromaha”, međutim, od kada je podigao zasade zove, prinose i dobit upoređuje sa rodom iz vinograda. Zova se čak lakše bere, a rođa i više od vinove loze!

Šerfeze je po struci elektroinženjer, zaljubljenik u voćarstvo u kome voli i eksperimentisati alternativnim voćnim vrstama, kojima se pre njega na području Subotičko horgoške peščare niko nije bavio.

- U zasadu zove puno je manje rada nego u vinogradu, a prinos sa hektara pod zovom i vinovom lozom je identičan ili čak je bolji kod zove. Zova i grožđe rađaju oko desetak tona po hektaru, kod zove je moguće i duplirati prinos ako se agrotehnički i agroekološki uslovi slože, a otkupna cena za zovu i grožđe je obično ista. Otkupna cena kilograma bobica zove je ove sezone 45 dinara, što je oko 15 posto povoljnije nego lane i zajedno naša grupa od šest proizvođača iz Horgoša i okoline sav rod isporučuje prerađivaču iz Svrljiga. Doduše, kada smo već ugovorili isporuku drugi prerađivači su krenuli sa ponudama i većom cenom, ali ne želimo da remetimo ono što smo dogovorili, nego smo im savetovali da se jave na vreme mesec dana pre berbe - kaže Šerfeze.

Berači pričaju da zovu nije teško brati, čak mnogo lakše nego grožđe, a da je jedino razlika u tome što se grožđe može usput i jesti, a crne bobice zove ne. Od Mihalja Hužvara saznajemo da je satnica za berbu zove 250 dinara, ali da posao nije težak.

- Počinjemo berbu ranije ujutro i radimo dok ne prigreje, a ako je hladnije ostajemo duže. Berba ide dosta brzo, nema saginjanja, nego se sve uglavnom obere stojeći i sa merdevina, jer drveće nije odviše visoko, tako da je samo potreban nožić i brza ruka - kaže Mihalj Hužvar.

I njegova supruga Roža potvrđuje da posao u berbi zove nije težak, nego da samo treba voditi računa da bobice na grozdovima budu zrele.

- Malo se ofarbaju prsti, ali nije opasno jer je boja prirodna i lako se opera. Lepo je brati, naročito kada nije velika vrućina - dodaje Roža Hužvar.

Magdolna Erdelji priznaje da je prvi put u berbi zove, ali da se u dobrom društvu lako prilagodila i nije joj teško.

- U penziji sam i dobro dođe svaki dinar koji može da se zaradi u bebri. Branje zove je lakše nego u berbi grožđa, radi se do podne i kada je velika vrućina idemo kući. 

Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji, pa i za pečenje rakije zovovače, a prema rečima Šerfezea poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza Aloe vere, za koju se zna da ima preko 150 načina primene. Otkupljivači i prerađivači su zainteresovani i za cvet zove, međutim, Jene Šerfeze i ostali proizvođači sa severa Bačke kažu da je čak šest-sedam puta veći prihod ako se sačeka kraj avgusta i obavi berba plodova. 

Šerfeze priča da su u eksperimentisanje sa zasadom zove krenuli pre deceniju i po, kada su sadni materijal sa dozvolom resornog ministarstva uvezli iz Mađarske. Zasadi zove sorte Hazberg su se pokazali rentabilnim, mada je bilo i kriznih sezona, pa su neki voćari odustali već na početku eksperimenta i iskrčili pet hektara.

- Mi koji nismo iskrčili zasade povećavamo površine pod zovom, jer je po dosadašnjem iskustvu jedna od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Motiviše nas to jer kod proizvodnje zove je manje uloženog rada, nego kod vinove loze ili drugih voćnih vrsta. Orezivanje počinjemo u novembru, posle samo održavamo međuredni prostor, a može se reći da je skoro kao organska proizvodnja, jer se jedino u proleće eventualno prska nekim bakarnim preparatom. Zovu može da ugrožava još jedino fomopsis što je i bolest grožđa, ali i kod grožđa se eliminisa sa jednim ili dva prskanja bakarnim preparatima, a što se lisnih vaši tiče nema velike opasnosti. Peskovita zemlja u ataru Horgoša pogodna je za voćarstvo, ali na parceli gde se upravo odvija berba vidljivo je da po potrebi zovi pogoduje zalivanje ili svojim korenovim sistemom nalazi vlagu, međutim ne vole da se nakon obilnih kiša nađe u bari - objašnjava Šerfeze.

U Horgošu i okolini do Hajdukova, ima šest proizvođača koji podižu i nove zasade, pa i uveravaju druge da zovu vredi saditi, jer je na tržištu potražnja za zovom veća nego što oni sada proizvode. Šerfeze priča da je najviše imao tri i po hektara pod zovom, ali je jedan stariji zasad prodao, pa momentalno ima oko dva hektara, od čega je jedan mlađi zasad pod zalivnim sistemom. Šerfeze napominje da sadni materijal za nove zasade proizvođači sami pripremaju iz postojećeg zasada.

Tekst i foto: Milorad Mitrović