Софтвер пронашао 4,8 милијарди динара мањка еколошке таксе

Компаније имају законску обавезу да тачну количину увезене робе пријаве Агенцији како би се од њих наплатила еколошка такса а многи то нису учинили па за 2018. годину поднето 1.961 прекршајна пријава против предузећа која су "заборавила" да поднесу податке док је оне који су у периоду од 2016-2018 године доставили нетачне податке спремно 357 кривичних пријава. 



Директор Агенције Филип Радовић каже да се до ових података дошло преко софтвера који је поредио податке добијене од Управе царина и податке које су увозници пријавили, и додаје да је према процени царине Фонд за заштиту животне средине остао остехцен за укупно 4,8 милијарди ненаплаћене таксе.



"Показали смо да такво понашање није могуће је имамо софтвер који је умрежио податке са царине и податке којима располаже Агенција", каже он и додаје да идеја није била да било ко трпи репресију, већ да се створи фер и транспарентна утакмица на тржишту која би омогућила свим компанијама пођеднака правила игре. 



Избегавањем плаћања таксе за заштиту животне средине компаније стичу предност у односу на конкуренцију. 



"На тај начин не само да се штети држава већ се штети и другим компанијама којима су они нелојална конкуренција а ствара се и мањак новца за финансирање индустрије рециклаже односно финансирање зелене економије", казе Радовић. 



Агенција је службено преко МУП-а прибавила адресе одговорних лица у компанијама које су достављале кривотворене податке што олакшава подношење пријаве. 



"Важно је да имамо праву евиденцију, јер када нешто не можемо измерити не можемо ни контролисати ", каже он и додаје да ће бити стављена тачка на овакве појаве јер ће компаније које су кривотвориле податке по први пут бити санкционисане. 



Радовић истиче да би било важно да се повећају ингеренције Агенције за животну средину да би систем био комплетан.