Softver pronašao 4,8 milijardi dinara manjka ekološke takse

Kompanije imaju zakonsku obavezu da tačnu količinu uvezene robe prijave Agenciji kako bi se od njih naplatila ekološka taksa a mnogi to nisu učinili pa za 2018. godinu podneto 1.961 prekršajna prijava protiv preduzeća koja su "zaboravila" da podnesu podatke dok je one koji su u periodu od 2016-2018 godine dostavili netačne podatke spremno 357 krivičnih prijava. 



Direktor Agencije Filip Radović kaže da se do ovih podataka došlo preko softvera koji je poredio podatke dobijene od Uprave carina i podatke koje su uvoznici prijavili, i dodaje da je prema proceni carine Fond za zaštitu životne sredine ostao ostehcen za ukupno 4,8 milijardi nenaplaćene takse.



"Pokazali smo da takvo ponašanje nije moguće je imamo softver koji je umrežio podatke sa carine i podatke kojima raspolaže Agencija", kaže on i dodaje da ideja nije bila da bilo ko trpi represiju, već da se stvori fer i transparentna utakmica na tržištu koja bi omogućila svim kompanijama pođednaka pravila igre. 



Izbegavanjem plaćanja takse za zaštitu životne sredine kompanije stiču prednost u odnosu na konkurenciju. 



"Na taj način ne samo da se šteti država već se šteti i drugim kompanijama kojima su oni nelojalna konkurencija a stvara se i manjak novca za finansiranje industrije reciklaže odnosno finansiranje zelene ekonomije", kaze Radović. 



Agencija je službeno preko MUP-a pribavila adrese odgovornih lica u kompanijama koje su dostavljale krivotvorene podatke što olakšava podnošenje prijave. 



"Važno je da imamo pravu evidenciju, jer kada nešto ne možemo izmeriti ne možemo ni kontrolisati ", kaže on i dodaje da će biti stavljena tačka na ovakve pojave jer će kompanije koje su krivotvorile podatke po prvi put biti sankcionisane. 



Radović ističe da bi bilo važno da se povećaju ingerencije Agencije za životnu sredinu da bi sistem bio kompletan.