У Бачком Петровцу се отварају Словачке народне свечаности

Словаци данас прослављају троструки јубилеј: 100-одишњицу од оснивања словачке гимназије и штампарије у Бачком Петровцу и Словачке народне свечаности. Данашњи дан, односно 9. август, одлуком Скупштине Војводине обележава се и у покрајини као значајан датум, Дан словачке националне мањине.

О томе какву мотивацију је имао за припремање гала програма и шта за њега значе Словачке народне свечаности режисер Мирослав Бенка за наш лист је рекао:

– Сценарио и режију сам замислио као прапочетак, долазак Словака на просторе „Долње земље”, односно данашње Војводине – казао је Бенка.

Објаснио је да је сценарио и режију замислио као стално путовање кроз време, као мултимедијални догађај у којем се прожимају пут у веру и наду, пут у тадашњу „Долњу земљу”, као симбол обећања бољег живота, односно суживота између, пре свега два братска народа Срба и Словака, али и других националних мањина у данашњој Војводини, односно Републици Србији.

– Био је то пут у веру у боље сутра. Изнад свега, пут у трагању за сопственим идентитетом. Таква вера је прожела културу Словака и изнедрила многе значајне личности у најширим областима – истакао је Бенка.

Навео је да се од краја 17. до прве половине 20. века много српских истакнутих личности школовало се у Братислави, Кошицама, Кежмарку и другим словачким местима. Словачка култура утицала је на стваралаштво Доситеја Обрадовића, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Јоакима Вујића, Јована Стерије Поповића, Светозара Милетића и других личности.

– Павел Јозеф Шафарик је писац прве историје српског језика и први директор Српске велике православне гимназије, сада Гимназије „ Јован Јовановић Змај”. Кирило Кутлик је оснивач прве српске цртачке школе, која ће прерасти у Ликовну академију у Београду и тако даље – каже режисер. – Многе личности у прошлости су представљале, а и данас представљају, део синергије – вере у боље сутра. Изнад свега, спону на путу ка великој Европи и цивилизованом свету.

Директор Културног центра у Кисачу Павел Сурови каже да су Словачке народне свечаности празник за словачку националну заједницу у Србији.

– Покрајинска одлука о датумима од покрајинског значаја за АП Војводину садржи важан датум и за словачку националну заједницу, а то је Дан Словака, који сам, као посланик, подржао и изнео образложење због чега је тај датум важан за нас – истакао је Сурови. – Ове године славимо три 100-годишња јубилеја: 100 година од првих Словачких народних свечаности, 100 година од почетка рада словачке Гимназије у Бачком Петровцу и 100 година од оснивање словачке штампарије а. д.

Наводи да су Словачке народне свечаности у прошлости имале више функција, почев од политичке до духовне. На тим свечаностима се окупљала словачка политичка елита заједно с интелектуалцима и свештеницима да би на народним седницама словачке странке доносиле политичке одлуке важне за Словаке у новој држави, и зацртале важне циљеве којим путем ће развијати свој словачки идентитет у образовању, култури, употреби језика и писма и информисања уз пуно поштовање државе, Краљевине Србије. Те свечаности су биле назамисливе без културе. Организоване су позоришне представе, предавања, изложбе академских сликара и представљени су нови таленати у сликарству као што је била и Зуска Медвеђова. Функција Словачких народних свечаности је била и да окупи Словаке из Бачке, Баната и Срема на великој народној забави којој су prеthodili соколске вежбе, наступи фолклорних ансамбла и дружење уз музику, вино и печење воловова до јутарњих сати. Те словачке прославе нису се пропуштале! За мене лично Словачке народне свечаности данас представљају духовно и културно окупљање Словака да би смо видели пресек стања где се словачка заједница налази данас, шта смо урадили и куда корачамо у будућности. 

Истиче да је за њега најважније то што се на свечаностима окупе Словаци из различитих крајева Војводине. Прилика је то за размену нових искуства, дружење с пријатељима које дуго нису видели и  поделу проблема који их муче.

Као сваке године, и ове Словачке народне свечаности имају богат програм, почев од отварања изложби, презентација књига, сусрета словачких педагога, новинара, пољопривредника и студената. Одржаће се и свечане седнице Националног савета словачке националне мањине и Матице словачке у Србији, свечана литургија, гала концерт фолклорних ансамбла и дечјих фолклорних ансамбла. Приређени су и спортски сусрети, као и разна такмичења у кувању.

– Сматрам да је дужност сваког Словака да буде присутан на свечаностима макар један дан – поручује Сурови. – Себи и сину сам за ту прилику спремио две старе словачке беле кошуље са шлингерајом које датирају из 19. века и имају преткане боје заставе Србије. Такве кошуље су некад носиле богате словачке газде.

Наводи да су га родитељи од малих ногу водили на Словачке народне свечаности. Нису пропустили ниједну манифестацију.

– Највише сам волео наступе фолклорних ансамбла, фудбалске утакмице и народну забаву у Врбари. На Словачким народним свечаностима сам упознао и своју супругу. Срећан сам што на тим свечаностима наш син Миљан Павел наступа као глумац на отварању свечаности у гала спектаклу „У народу, с народом и за народ”, који потписује наш маестро, највише награђиван словачки редитељ и истакнути уметник Србије Мирослав Бенка из Ашање – каже Сурови.

Е. Марјанов

Пројекат „Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине” реализује „Дневник”  уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице.