Срби се суочавају са чињеницом да рат није завршен Олујом  

Срби се, суочавају са чињеницом да рат није завршен, свакодневно када затраже остваривање неких права, а каже им се да сачекају, док се „не залече ратне ране".

То се најбоље види на примеру проблема са ћирилићним таблама у Вуковару, а наставља се свакодневни тренд колективизације кривице, стигматизације деце, ширење предрасуда... 

Све то указује да се чини као да се рат није завршио, каже Милошевић за Танјуг.

Председник СНВ при том истиче да Срби не траже ништа изван закона, ништа изван оног што је усвојено у Сабору.

На питање које су то идеје и политика којом ће као први човек СНВ покушати да утиче на промену односа хрватског друштва према Србима, Милошевић каже да ће свакако наставити да покреће неке друствене табуе, односно да ће покусавати да освешћује хрватско друштво.

Кампања Самосталне демократске српске странке (SDSS) на изборима за Европски парламент је била добар пример за то, каже он.

Циљ нам је, поручује Милошевић, да укључимо што више младих, да они сто више буду део српске заједнице, да се не плаше да кажу своје име и презиме, да доведемо ствари у нормалности и покушаћемо преко ЕУ фондове које се баве мањинским правима да ојачамо нашу видљивост и ван граница Хрватске.

Слаже се с констатацијом да је тешко изборити се за решење свих проблема и питања Срба у Хрватској, али каже,"време је показало да смо нешто успели решити и остајем оптимиста да док сам на челу СНВ да ће нешто бити решено". 

Кампања SDSS на европским изборима је показала да смо привукли пажњу целе хрватске јавности, иако је било пуно негативних ставова, било је и јако позитивних ставова о начину на који смо представили Срба у ХР. 

Није оптимиста да ће хрватска власт и хрватско друштво тако брзо променити свој однос према Србима,и да ће то ићи тешко, „али задатак нас Срба у Хрватској је да градимо дијалог", каже он.

Упитан колико је то могуће у политичкој атмосфери у којој председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић каже да ћирилица треба да сачека да се залече ране, а премијер Андреј Пленковић да после дијалога Срби и Хрвата у Вуковару треба видети-када ,како и на који начин се може ширити каталог права српском народу, и зар то ствар закона, а не емотивно и питање воље, Милиошевић одговара:

Јако тешко. Ђирилица није прво право за које се ми боримо да буде остварено у пуном обиму, онако како је описано законом и требале су нам године борбе да се поштују пре свега хрватски закони. Наравно нужно је да се успостави дијалог с већинским народом и дијалог у Вуковару, али не смемо пристати на то да се каже да се право на ћирилицу неће се остварити никада и нигде.

Милошевић на питање који би он од нерешених проблема Срба у Хрватској и прогнаних у Олују издвојио као примаран, попут 500.000 несталих Срба, које је поменуо председник Александар Вучић, каже, да је то нажалост веома тешко, јер су сва та питања горућа. 

Када са сарадницима седнемо и када почнемо да прегледамо које су све проблеми теско је направити класификацију: да ли је електрификација која није обновљена још од рата, да ли довести воду или путеви, или је то борба за мањинске школе, за ћирилицу, за уџбенике... Све те ствари су важне и веома је тешко одабрати коју од њих поставити као приоритет, објашњава Милошевић.

На питање да ли ће попис становништва у Хрватској за две године показати све последице хрватске политике према Србима и неће ли ли требати мало времена да статистика „реши сва српска питања у Хрватској", Милошевић каже да резултате тог пописа очекује 2023. или крајем 2022. године. 

Тада ћемо знати колико Срба ће бити у Хрватској. Свакако све што сам рекао и чињеница да рат није завршен утиче и на слободно национално изјашњавање и то се поготово када је реч о Србима у граду, где се више осећа стигматизација и асимилација, каже он. 

Упитан да ли се Срби још увек у Хрватској плаше за своју безбедност, јер су још увек чести усташки симболи са порукама Србима, а рецимо јутрос у већинском српском селу Забужане Код Бенковца освануо натпис „И стожер вам поручује опет ћемо у олује", каже да је реч нелагодност ближа истини.

Не волим да кажем да се плаше, али свако осећају нелагоду, поготово у одређеним периодима године када се повећају националне тензије, као што су напад на сезонске раднике попут оног на Брачу, каже он и додаје да су то све догађаји који узнемиравају Србе у Хрватској.

Он очекује да ће се Олуја ове године слави мирније, а да то тако делује и по протоколу прославе у Книну, без марша црнокошуљаша. 

Ми ћемо организовати парастосе са Српском православном црквом, читањем изјаве сећања по подружницама СНВ, а централна комеморација која се сваке годне сели ће бити одржана у Доњем Лапцу.

Он је рекао да ће бити тамо данас с народом.