Srbi se suočavaju sa činjenicom da rat nije završen Olujom  

Srbi se, suočavaju sa činjenicom da rat nije završen, svakodnevno kada zatraže ostvarivanje nekih prava, a kaže im se da sačekaju, dok se „ne zaleče ratne rane".

To se najbolje vidi na primeru problema sa ćirilićnim tablama u Vukovaru, a nastavlja se svakodnevni trend kolektivizacije krivice, stigmatizacije dece, širenje predrasuda... 

Sve to ukazuje da se čini kao da se rat nije završio, kaže Milošević za Tanjug.

Predsednik SNV pri tom ističe da Srbi ne traže ništa izvan zakona, ništa izvan onog što je usvojeno u Saboru.

Na pitanje koje su to ideje i politika kojom će kao prvi čovek SNV pokušati da utiče na promenu odnosa hrvatskog društva prema Srbima, Milošević kaže da će svakako nastaviti da pokreće neke drustvene tabue, odnosno da će pokusavati da osvešćuje hrvatsko društvo.

Kampanja Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) na izborima za Evropski parlament je bila dobar primer za to, kaže on.

Cilj nam je, poručuje Milošević, da uključimo što više mladih, da oni sto više budu deo srpske zajednice, da se ne plaše da kažu svoje ime i prezime, da dovedemo stvari u normalnosti i pokušaćemo preko EU fondove koje se bave manjinskim pravima da ojačamo našu vidljivost i van granica Hrvatske.

Slaže se s konstatacijom da je teško izboriti se za rešenje svih problema i pitanja Srba u Hrvatskoj, ali kaže,"vreme je pokazalo da smo nešto uspeli rešiti i ostajem optimista da dok sam na čelu SNV da će nešto biti rešeno". 

Kampanja SDSS na evropskim izborima je pokazala da smo privukli pažnju cele hrvatske javnosti, iako je bilo puno negativnih stavova, bilo je i jako pozitivnih stavova o načinu na koji smo predstavili Srba u HR. 

Nije optimista da će hrvatska vlast i hrvatsko društvo tako brzo promeniti svoj odnos prema Srbima,i da će to ići teško, „ali zadatak nas Srba u Hrvatskoj je da gradimo dijalog", kaže on.

Upitan koliko je to moguće u političkoj atmosferi u kojoj predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović kaže da ćirilica treba da sačeka da se zaleče rane, a premijer Andrej Plenković da posle dijaloga Srbi i Hrvata u Vukovaru treba videti-kada ,kako i na koji način se može širiti katalog prava srpskom narodu, i zar to stvar zakona, a ne emotivno i pitanje volje, Miliošević odgovara:

Jako teško. Đirilica nije prvo pravo za koje se mi borimo da bude ostvareno u punom obimu, onako kako je opisano zakonom i trebale su nam godine borbe da se poštuju pre svega hrvatski zakoni. Naravno nužno je da se uspostavi dijalog s većinskim narodom i dijalog u Vukovaru, ali ne smemo pristati na to da se kaže da se pravo na ćirilicu neće se ostvariti nikada i nigde.

Milošević na pitanje koji bi on od nerešenih problema Srba u Hrvatskoj i prognanih u Oluju izdvojio kao primaran, poput 500.000 nestalih Srba, koje je pomenuo predsednik Aleksandar Vučić, kaže, da je to nažalost veoma teško, jer su sva ta pitanja goruća. 

Kada sa saradnicima sednemo i kada počnemo da pregledamo koje su sve problemi tesko je napraviti klasifikaciju: da li je elektrifikacija koja nije obnovljena još od rata, da li dovesti vodu ili putevi, ili je to borba za manjinske škole, za ćirilicu, za udžbenike... Sve te stvari su važne i veoma je teško odabrati koju od njih postaviti kao prioritet, objašnjava Milošević.

Na pitanje da li će popis stanovništva u Hrvatskoj za dve godine pokazati sve posledice hrvatske politike prema Srbima i neće li li trebati malo vremena da statistika „reši sva srpska pitanja u Hrvatskoj", Milošević kaže da rezultate tog popisa očekuje 2023. ili krajem 2022. godine. 

Tada ćemo znati koliko Srba će biti u Hrvatskoj. Svakako sve što sam rekao i činjenica da rat nije završen utiče i na slobodno nacionalno izjašnjavanje i to se pogotovo kada je reč o Srbima u gradu, gde se više oseća stigmatizacija i asimilacija, kaže on. 

Upitan da li se Srbi još uvek u Hrvatskoj plaše za svoju bezbednost, jer su još uvek česti ustaški simboli sa porukama Srbima, a recimo jutros u većinskom srpskom selu Zabužane Kod Benkovca osvanuo natpis „I stožer vam poručuje opet ćemo u oluje", kaže da je reč nelagodnost bliža istini.

Ne volim da kažem da se plaše, ali svako osećaju nelagodu, pogotovo u određenim periodima godine kada se povećaju nacionalne tenzije, kao što su napad na sezonske radnike poput onog na Braču, kaže on i dodaje da su to sve događaji koji uznemiravaju Srbe u Hrvatskoj.

On očekuje da će se Oluja ove godine slavi mirnije, a da to tako deluje i po protokolu proslave u Kninu, bez marša crnokošuljaša. 

Mi ćemo organizovati parastose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, čitanjem izjave sećanja po podružnicama SNV, a centralna komemoracija koja se svake godne seli će biti održana u Donjem Lapcu.

On je rekao da će biti tamo danas s narodom.