Традиционална смотра шокачког фолклора у Бачком Брегу

Знаменити виолиниста, чувар тамбурашког музицирања и фолклора Шокаца из Бачког Брега, којем су учесници одали почаст на летњеој позориници  25. годину за редом, први пут се у широј јавности поменуо у песми „ Не могу се тачно сетит' лета“ још једне легенде тамбурашке песме, Звонка Богдана.

Како ова манифеастација негује успомену на Микино музицирање, тако и споменик маестру саграђен у центру села чува успомену на његов лик. Фестивал је званично отворила градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, која је нагласила да ове године манифестација има посебну тежину, јер само село Бачки Брег, које сачињава већински хрватско-шокачки живаљ, уједно обележава и 700 година постојања.

- За град Сомбор од изузетног је значаја да свих 15 насељених места имају свој идентитет, своју културу и обичаје који проистичу управо из њихове историје. За нас је задовољство што и ове, као и prеthodnih година можемо да подржимо ову манифестацију и што смо могли да помогнемо обнову овдашње цркве, али и све оно што Брежане чини срећнијим и задовољнијим - истакла је градоначелница, којој су се на самој манифестацији као и светој миси у жупној цркви Светог Арханђела Михаила у Бачком Брегу, придружили и њен заменик Антонио Ратковић који је и сам рођени, како овде кажу, Бережанин, као и помоћник за област међународне сарадње Иван Шимунов, те недавно изабрана председница Скупштине Љиљана Тица.

Брег или Берег на тромеђи

Данашњи Бачки Брег се налази на тромеђи Хрватске, Мађарске и Србије, док је на ивици самог села међународни гранични прелаз са Мађарском. Поред речице Плазовић у селу има много мочвара, од којих су најпознатије Змијиште и Горња Пасарина. Уобичајени назив Берег, који осим мештана користи и највећи број Сомбораца, старословенског је порекла и означава „обалу реке“, пошто се ово насеље, чији први помен датира из 1319. године, налази на древном дунавском путу.

Бачки Брег је одувек био расадник добрих тамбураша, гајдаша и хармоникаша, али је убедљиво највећи међу њима био управо самоуки Мика Ивошев, који је попут свих Бережана имао и свој „званични“ надимак Кузма. Великан музике потекле из самог народа, рођен је 1901.године у сиротињској, надничарској породици која је поседовала свега једно јутро зиратне земље, па су сви њени чланови морали да аргатују код богатијих швапских породица. Као дете Мика је у први додир са виолином, инструментом који га је касније прославио, дошао захваљујући једном од руских заробљеника доведеним на рад у Бачки Брег током Првог светског рата, а захваљујући њему научио је и руски језик. Говорио је и немачки, мађарски, а са свега двадесет година основао „Микино шокачко друштво“, које је успешно водио све до преране смрти 1959. године.

М. Миљеновић