САГА О ШВАЈЦАРЦИМА Дужници који су остали без стана морају на суд

 До краја рока то је учинило 15.000 клијената  од њих укупно 17.000. Међутим, број клијенета банака који су подигли кредите индексиране у швајцарској валути је већи и то прилично. Пре неколико година било их је 22.000. Када је конверзија почела банкари су изашли са поментуом бројком од 17.000 задужених. Поставља се питање где се изгубило 5.000 кредитних партија и њихових клијената.

Лекс специјалис се није односио на оне који су већ прихватили нешто од пакета олакшица које су овим клијентима нуђени пре четири година, а то је 1.602 клијента.

Они који су били срећнији и имали дугове код банака које су дозвољавале конверзију у евро пребацили су кредите у ту валуту још пре једне деценије, део њих је успео да врати кредите, док они који нису имали ту срећу су остали без станова, а и њихове опције се данас разликују.

Ту су клијенти који су станове продали или су то учинили извршитељи, али новац који је добијен није био довољан да отплати кредит. Они су остали без стана, али не и без рате за кредит коју су морали да отплаћују док се не измири пун износ. За њих је важио Лекс специјалис па су главницу могли да смање за 38 одсто, а самим тим и рате, али се не зна прецизно колико их је.

За клијенте који су остали без станова  али и додатног дуга и пре доношења Лекс специјалиса овај закон се није односио. Међутим за њих данас није све изгубљено остаје им да потраже правду на суду.

Наиме, Врховни касациони суд донео је став о томе да је везивање отплате стамбених кредита за швајцарски франак незаконито. Самим тим поручио је судовима на нижим инстанцама да је одредба уговора о индексирању дуга у динарима и обрачун у швајцарски франак ништаво. ВКС је дао тумачење по коме кредите у францима треба конвертовати у евро. Клијенти који су потписали нове уговоре са банкама у складу са Лекс специјалисом не могу за те конкретне уговоре више да туже банке, јер је тако предвиђено лексом и ушло је у уговоре о конверзији. Међутим, клијенти који су остали без стана, а након принудне продаје нису имали додатни дуг могу да туже банку и да се позову на став ВКС.

Тада ће се у обзир узети промењене околности и тада треба да дође до динарске реституције. Клијент банци може да врати све динаре које је подигао са затезном каматом, а банка њему да са истом стопом исплати све динаре које је добила на име уплата. Појединим клијентима тако ће се дуг смањити, други ће се наћи на позитивној нули, а неки ће бити у претплати...

У Србији је задуживање у кредитима везаним за франак забрањено. Чак и да га има тешко да би се ико за то одлучио. Када су ови кредити подизани доста клијената је од банка добило информацију да се задужују у првокласној валути. То је било потпуно тачно с тим што се ово “првокласно” није односило на дужике већ на инвеститоре.

Банке су биле у обавези да клијенте обавесте да улазе у задуживање валутом која може лако да промени вредност, порасте и да постане за њих ризична што се и догодило. Судови од банака траже да докажу да су се и саме задужиле у францима за такве пласмане али мало која може то да докаже.

Душанка Вујошевић