Брачном пару из Ниша аутомобил у Бугарској украден за три минута

Трауматично искуство доживели су прошле седмице када су кренули до бугарске престонице да за Немањину мајку купе лек, не слутећи да ће на паркингу испред ове познате продавнице, где су у повратку свратили да купе играчку за дете, остати без четвороточкаша. Још их је више шокирала незаинтересованост бугарске полиције и чињеница да је Интерполу крађа пријављена тек после три дана.

- Кренули смо да купимо цитостатик кога нема у нашој земљи, а у повратку смо свратили до "Џамба" да купимо нешто за децу. Ишли смо и раније ту и све је било у реду. Паркирали смо се и кренули у радњу. Сетио сам се да сам заборавио спреј за алергију па сам се вратио одмах до аутомобила. Није прошло три минута од када смо се паркирали. Међутим, када сам се вратио видео сам да нема аутомобила који је био уредно закључан. Аутомобил има бежични кључ а после сам сазнао да им је то генерално једна од лакших варијанти за обијање јер крадљивци копирају фреквенцију у моменту када се закључава, прича Немања.

Кренули су одмах да пријаве крађу, рачунајући да је повољна околност то што је од нестанка возила прошло свега пар минута.

- Мислио сам, ако могу да се нађу украдена кола, ово је идеалан случај. Од крађе је прошло свега три минута а у резервоару је било можда пет литара, морали би негде да сипају гориво. Осим тога, полицијске патроле су на сваких 500 метара, да је то јављено, могли су да их зауставе како хоће. Али ни преко телефона ни када је дошла патрола, није их интересовало ни које су таблице возила. Рекли су да морамо да дођемо у станицу полиције да пријавимо крађу. Ту смо се нечекали доста док се појавио неки инспектор, па преводилац... Саставили су извештај, али ништа није могло да се спроведе у дело јер је начелник морао то да потпише тек наредног дана. Дошли смо сутрадан, а онда смо и прекосутра морали да дођемо да донесемо полису осигурања и још неке ствари и тек за три дана је то било пријављено Интерполу, објашњава Немања.

Он каже да је чуо раније да у Бугарској краду аутомобиле, али да није ни помислио да би могао да нестане његов четвороточкаш јер не вози BMW, "ауди" или неки прескуп ауто. Са аутомобилом су им нестали и пасоши који су били у касети, што им је направило додатне компликације.

- Звали смо амбасаду, у којој су нам изашли максимално у сусрет. Срећа што смо имали личне карте јер би у супротном могло да се одужи још више. Преводилац нам је рекао да је било случајева да људи по седам дана остану заглављени док не добију документа за путовање и пријаве крађу.

Ако сте изгубили и новац са аутом, никог није брига како ћете да останете неколико дана. Морао сам да се борим за столицу да седне моја трудна супруга, а камо ли да је питао неко да ли је жедна или гладна, каже Немања.

Срећа у несрећи је да је аутомобил био каско осигуран па очекују обештећење.

Немања каже да после свега што су видели и доживели, не надају се да ће наћи аутомобил.

- Сви су тамо у чуду што нас нико није контактирао за откуп возила јер то је тамо као добар дан. Аутомбили се краду нон-стоп и после тога се тражи откуп. Откуп чак и није тако велики од 500 до 1.000 евра, зависи од цене аутомобила. Човек од кога смо узели апартман да преноћимо, каже да су његовом су пријатељу шест пута крали истог BMW-a и да га је шест пута откупљивао. Нас нико није контактирао, каже Немања.

Немања каже да им је по изласку из возила на паркинг било сумњиво што им радник обезбеђења загледа аутомобил и таблице.

- Најсумњивији су ми били радник обзебеђења и једна жена која се мотала око нас, а која је вероватно хватала фреквенцију са нашег кључа. Када смо били на улазу, супруга је приметила човека из обезбеђења како се мота око кола, гледао је таблице. Мислили смо да се можда плаћа и да зато гледа, иако се не плаћа, али нисмо сумњали ни у шта друго, каже Немања.

(Блиц)