Bračnom paru iz Niša automobil u Bugarskoj ukraden za tri minuta

Traumatično iskustvo doživeli su prošle sedmice kada su krenuli do bugarske prestonice da za Nemanjinu majku kupe lek, ne sluteći da će na parkingu ispred ove poznate prodavnice, gde su u povratku svratili da kupe igračku za dete, ostati bez četvorotočkaša. Još ih je više šokirala nezainteresovanost bugarske policije i činjenica da je Interpolu krađa prijavljena tek posle tri dana.

- Krenuli smo da kupimo citostatik koga nema u našoj zemlji, a u povratku smo svratili do "Džamba" da kupimo nešto za decu. Išli smo i ranije tu i sve je bilo u redu. Parkirali smo se i krenuli u radnju. Setio sam se da sam zaboravio sprej za alergiju pa sam se vratio odmah do automobila. Nije prošlo tri minuta od kada smo se parkirali. Međutim, kada sam se vratio video sam da nema automobila koji je bio uredno zaključan. Automobil ima bežični ključ a posle sam saznao da im je to generalno jedna od lakših varijanti za obijanje jer kradljivci kopiraju frekvenciju u momentu kada se zaključava, priča Nemanja.

Krenuli su odmah da prijave krađu, računajući da je povoljna okolnost to što je od nestanka vozila prošlo svega par minuta.

- Mislio sam, ako mogu da se nađu ukradena kola, ovo je idealan slučaj. Od krađe je prošlo svega tri minuta a u rezervoaru je bilo možda pet litara, morali bi negde da sipaju gorivo. Osim toga, policijske patrole su na svakih 500 metara, da je to javljeno, mogli su da ih zaustave kako hoće. Ali ni preko telefona ni kada je došla patrola, nije ih interesovalo ni koje su tablice vozila. Rekli su da moramo da dođemo u stanicu policije da prijavimo krađu. Tu smo se nečekali dosta dok se pojavio neki inspektor, pa prevodilac... Sastavili su izveštaj, ali ništa nije moglo da se sprovede u delo jer je načelnik morao to da potpiše tek narednog dana. Došli smo sutradan, a onda smo i prekosutra morali da dođemo da donesemo polisu osiguranja i još neke stvari i tek za tri dana je to bilo prijavljeno Interpolu, objašnjava Nemanja.

On kaže da je čuo ranije da u Bugarskoj kradu automobile, ali da nije ni pomislio da bi mogao da nestane njegov četvorotočkaš jer ne vozi BMW, "audi" ili neki preskup auto. Sa automobilom su im nestali i pasoši koji su bili u kaseti, što im je napravilo dodatne komplikacije.

- Zvali smo ambasadu, u kojoj su nam izašli maksimalno u susret. Sreća što smo imali lične karte jer bi u suprotnom moglo da se oduži još više. Prevodilac nam je rekao da je bilo slučajeva da ljudi po sedam dana ostanu zaglavljeni dok ne dobiju dokumenta za putovanje i prijave krađu.

Ako ste izgubili i novac sa autom, nikog nije briga kako ćete da ostanete nekoliko dana. Morao sam da se borim za stolicu da sedne moja trudna supruga, a kamo li da je pitao neko da li je žedna ili gladna, kaže Nemanja.

Sreća u nesreći je da je automobil bio kasko osiguran pa očekuju obeštećenje.

Nemanja kaže da posle svega što su videli i doživeli, ne nadaju se da će naći automobil.

- Svi su tamo u čudu što nas niko nije kontaktirao za otkup vozila jer to je tamo kao dobar dan. Autombili se kradu non-stop i posle toga se traži otkup. Otkup čak i nije tako veliki od 500 do 1.000 evra, zavisi od cene automobila. Čovek od koga smo uzeli apartman da prenoćimo, kaže da su njegovom su prijatelju šest puta krali istog BMW-a i da ga je šest puta otkupljivao. Nas niko nije kontaktirao, kaže Nemanja.

Nemanja kaže da im je po izlasku iz vozila na parking bilo sumnjivo što im radnik obezbeđenja zagleda automobil i tablice.

- Najsumnjiviji su mi bili radnik obzebeđenja i jedna žena koja se motala oko nas, a koja je verovatno hvatala frekvenciju sa našeg ključa. Kada smo bili na ulazu, supruga je primetila čoveka iz obezbeđenja kako se mota oko kola, gledao je tablice. Mislili smo da se možda plaća i da zato gleda, iako se ne plaća, ali nismo sumnjali ni u šta drugo, kaže Nemanja.

(Blic)