БИРАМО НАЈЛЕПШУ БАШТУ: Костин рај за љубитеље природе

Избор за најлепшу башту и балкон је у току, а екипа “Дневника” се запутила до дома Косте Петровића у Бегечу, који је један од пријављених кандидата. Кућа у којој живи не види се са пута, од количине зеленила које доминира, а када је Коста отворио врата авлије, дочекао нас је прави природњачки музеј дивље и природне лепоте, те се чинило као да се део амазонске прашуме преселио у његов дворишни кутак.

- Иначе сам ветеринар по струци, тренутно спремам докторат из фармакологије, али љубав према целокупном живом свету датира још од најмлађих дана - каже Петровић. - Размишљао сам често о томе шта ме је толико привукло биљном свету од раног детињства, од првог правог поимања стварности и перцепције живота. Чини ми се да је један тренутак за мене био кључан, а тада сам имао шест година: док су радови на кући били у току, мајка ме послала да залијем тадашњих шест саксија мушкатли које су красиле терасу. Од тада креће моје интересовање и за ту врсту живог света.

Такорећи, скоро 30 година траје циклус уређивања и дотеривања природног масивног царства које обилује око куће, константно је трајало учење и прибављњање нових биљака, да би данас Костина башта одавала утисак да Бегеч у себи крије праву малу, али уређену, yunglu. Како нам је рекао домаћин, већина биљака је набављена у виду пелцера или семена, а неке купљене и довлачене из разних крајева света. Тако је, на пример, зимзелену магнолију купио 2015. године на Новосадском пролећу.

- Када год сам имао могућност да налетим на неку биљку која ми се свиди, ја сам је купио и придодавао колекцији - каже наш саговорник. - Палме су ми омиљене, а врсте које се могу видети у мом врту су “вашингтоније” (мексичка кончаста палма), које сам донео са матурске екскурзије из Херцег Новог 2003. године. Одлично подноси наше услове, јер трпи и ниске температуре до минус десет, због типа станишта на ком иначе расте. Први “цикас”, који је претеча палми, сам купио од првог студентског кредита 2005. године, а имам и канарске палме, патуљасту урма палму ...

Башта је разноврсна, па се тако осим палми могу наћи и различите врсте цитруса, кактуса, лијандери, ловор, али и разне зимзелене врсте попут патуљасте и обичне тисе, те кореанске јеле са љубичастим шишаркама. У предњем дворишту претежно су плаве и зелене смрче, а каква би то, уосталом, башта била без прегршт различитих врста цветница?!

- Хосте сам добио од брата из Шведске, док су ми лале стигле директно из Холандије - рекао је Коста. - Само одржавање изискује свакодневно присуство бар сат времена, ако ништа, само гледања и дивљења лепоти коју ствараш. Сада их не заливам јер имамо доста кишних периода, али када дођу суше, обично заливање траје и по сат времена. Иначе ми мајка помаже да постигнем све радове, а имам и другове који ускоче када ми је потребна физичка помоћ одношења и доношења биљака. У суштини, за рад у башти ми треба бар два до три сата, а некада и цело поподне, у зависности од обима посла. Ипак, није ми напорно, када напросто уживам у свему томе.

По његовим речима, највише посла има у јесен и у пролеће због медитеранских, односно субтропских биљака које не трпе температуре испод нуле током зимских месеци, па оне тада морају да се уносе и износе напоље. У ту сврху му је користио пластеник.

Нажалост, после осам година, ове зиме са првим децембарским снегом се он урушио, тако да сада размишља о томе да палме поклони расадницима, јер сада нема могућност заштите. Када је лето, уместо презимљавања биљака, користио га је у сврху производње паприка и парадајза.

И. Миклоши