BIRAMO NAJLEPŠU BAŠTU: Kostin raj za ljubitelje prirode

Izbor za najlepšu baštu i balkon je u toku, a ekipa “Dnevnika” se zaputila do doma Koste Petrovića u Begeču, koji je jedan od prijavljenih kandidata. Kuća u kojoj živi ne vidi se sa puta, od količine zelenila koje dominira, a kada je Kosta otvorio vrata avlije, dočekao nas je pravi prirodnjački muzej divlje i prirodne lepote, te se činilo kao da se deo amazonske prašume preselio u njegov dvorišni kutak.

- Inače sam veterinar po struci, trenutno spremam doktorat iz farmakologije, ali ljubav prema celokupnom živom svetu datira još od najmlađih dana - kaže Petrović. - Razmišljao sam često o tome šta me je toliko privuklo biljnom svetu od ranog detinjstva, od prvog pravog poimanja stvarnosti i percepcije života. Čini mi se da je jedan trenutak za mene bio ključan, a tada sam imao šest godina: dok su radovi na kući bili u toku, majka me poslala da zalijem tadašnjih šest saksija muškatli koje su krasile terasu. Od tada kreće moje interesovanje i za tu vrstu živog sveta.

Takoreći, skoro 30 godina traje ciklus uređivanja i doterivanja prirodnog masivnog carstva koje obiluje oko kuće, konstantno je trajalo učenje i pribavljnjanje novih biljaka, da bi danas Kostina bašta odavala utisak da Begeč u sebi krije pravu malu, ali uređenu, yunglu. Kako nam je rekao domaćin, većina biljaka je nabavljena u vidu pelcera ili semena, a neke kupljene i dovlačene iz raznih krajeva sveta. Tako je, na primer, zimzelenu magnoliju kupio 2015. godine na Novosadskom proleću.

- Kada god sam imao mogućnost da naletim na neku biljku koja mi se svidi, ja sam je kupio i pridodavao kolekciji - kaže naš sagovornik. - Palme su mi omiljene, a vrste koje se mogu videti u mom vrtu su “vašingtonije” (meksička končasta palma), koje sam doneo sa maturske ekskurzije iz Herceg Novog 2003. godine. Odlično podnosi naše uslove, jer trpi i niske temperature do minus deset, zbog tipa staništa na kom inače raste. Prvi “cikas”, koji je preteča palmi, sam kupio od prvog studentskog kredita 2005. godine, a imam i kanarske palme, patuljastu urma palmu ...

Bašta je raznovrsna, pa se tako osim palmi mogu naći i različite vrste citrusa, kaktusa, lijanderi, lovor, ali i razne zimzelene vrste poput patuljaste i obične tise, te koreanske jele sa ljubičastim šišarkama. U prednjem dvorištu pretežno su plave i zelene smrče, a kakva bi to, uostalom, bašta bila bez pregršt različitih vrsta cvetnica?!

- Hoste sam dobio od brata iz Švedske, dok su mi lale stigle direktno iz Holandije - rekao je Kosta. - Samo održavanje iziskuje svakodnevno prisustvo bar sat vremena, ako ništa, samo gledanja i divljenja lepoti koju stvaraš. Sada ih ne zalivam jer imamo dosta kišnih perioda, ali kada dođu suše, obično zalivanje traje i po sat vremena. Inače mi majka pomaže da postignem sve radove, a imam i drugove koji uskoče kada mi je potrebna fizička pomoć odnošenja i donošenja biljaka. U suštini, za rad u bašti mi treba bar dva do tri sata, a nekada i celo popodne, u zavisnosti od obima posla. Ipak, nije mi naporno, kada naprosto uživam u svemu tome.

Po njegovim rečima, najviše posla ima u jesen i u proleće zbog mediteranskih, odnosno subtropskih biljaka koje ne trpe temperature ispod nule tokom zimskih meseci, pa one tada moraju da se unose i iznose napolje. U tu svrhu mu je koristio plastenik.

Nažalost, posle osam godina, ove zime sa prvim decembarskim snegom se on urušio, tako da sada razmišlja o tome da palme pokloni rasadnicima, jer sada nema mogućnost zaštite. Kada je leto, umesto prezimljavanja biljaka, koristio ga je u svrhu proizvodnje paprika i paradajza.

I. Mikloši