„Дневник“ у посети првој приватној пивари још у СФРЈ: Ритишевско, а најстарије занатско пиво

Пивара „Krughеr & Брент“ основана је 1991. године и ушушкана је у дому породице Лаој. Ушушкана је, јер онај ко жели да види пивару наићи ће на кућу са осликаном фасадом која уопште не наслућује да се унутар тог здања налази погон за производњу пива.

Ритишево, село настањено претежно Румунима обилује лепим кућама. Једна од њих је и кућа Лаоја. Али, тешко да ће икоме пасти на памет, уколико prеthodno не зна, да се ту налази пивара у којој се производи, тренутно, шест врста пива и чији се хмељни напици могу густирати у више градова, пивница, кафића, ресторана... Наравно и у кући ове породице, где се пиво производи последњих 28 година. Прву занатску пивару у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији основали су брачни пар Оливера и Ливијус Лаој, а све је почело од жеље да направе пиво по свом укусу.

„Хтели смо да произведемо добро пиво, а уједно и да породични капитал уложимо у производњу. Пошто је фалило доброг пива, а тадашње велике пиваре су углавном правиле пиво од кукуруза, ми смо хтели да то променимо и унесемо нешто ново. Покушали смо и успели смо у томе“, наводи Оливера.

Њихов син Мариус, директор продаје породичне компаније „Krughеr & Брент“, наводи да је пиво прављено по чешкој и баварској рецептури и да је, када се појавило на тржишту, веома брзо нашло и своје конзументе, јер је било другачије од свих других пива која су била на тржишту тадашње Југославије. Сама чињеница да су прва приватна пивара у тадашњој социјалистичкој Југославији која није још законски заокружила регулативу за постојање приватних и породичних фирми, али и тржишта на коме послују, цена пива утврђивана је уз одобрење надлежног министарства, као да се ради о великој пивари која снабдева тржиште целе Југославије, а не породичном погону који може да произведе највише 2.000 литара пива дневно.

„На жалост, распад Југославије и ратови зауставили су развој приваре. Ипак одлука је донета да се не шире много капацитети, већ нам је циљ био да задржимо стандарде квалитета“, наводи Мариус.

До 1993. године пиво је продавано у бурадима, а онда су почели да производе и флаширано пиво. Почело се од светлог пива, онда је дошло црно, па црвено с осам процената алкохола по чему су посебно познати, а протеклих неколико година палета укуса проширена је с портером, пшеничним пивом и прошлогодишњим новитетом – пивом „Голд“ који се прав од три врсте хмеља и промовисан је на београдском Бир фесту.

„Пиво може да се проба на простору јужног Баната, Новом Саду, Зрењанину и Београду. Тренутни капацитет пиваре је 4.000 хиљада литара пива на дан, али се не производи толико. Квалитет нам је увек испред квантитета“, истиче Мариус.

Ова пивара има петоро стално запослених, и на хиљаде корисника. Ипак, како кажу домаће пиво не прави се од омаћег хмеља.

„На жалост, хмељ на нашим просторима не успева. Највише га је било по Бачкој, али су ти засади уништени и сада се полако производња хмеља обнавља, али за то треба пуно времена. Ми смо се некада бавили производњом јечма, па смо то прерађивали у сладарама које такође не постоје. Углавно, за домаће пиво потребни су нам састојци из увоза“, каже нам директор продаје „Krughеra“.

Квалитет пива, није једини разлог због чега дола Лаоја походе гости. Један од разлога је и оно са чим смо почели текст – амбијент.

„Угостили смо многе путнике намернике с разних страна. Занимљиво им је што се у оквиру породичног домаћинства налази и погон за пиво. Већина кућа у Ритишеву су посебно осликане, па тако и наша. И трудимо се да очувамо то наслеђе. Чак су и из Јапана долазили да пишу о нашој кући и пивари“, закључује Мариус Лаој.

Александар Савановић