Српски дуг од 1.163 евра по глави најмањи у региону

У томе им помажу и банке, које су веома опрезне када одлучују о одобравању зајма. Бржи привредни раст, а и борба против сиве економије и смањење намета на плате вероватно ће омогућути нашим грађанима да лакше дођу до кредита.

Ево како је то изгледало на самом концу прошле године.

Наши становници су убедљиво најмање задужени у региону, односно кредитна задуженост у Србији је 1.163 евра по глави становника. Следи Северна Македонија с 1.207 евра те Босна и Херцеговина с 1.325, а близу су им Бугари, где је просечни дуг 1.370 евра. Нешто више, али још увек мало више, задужени су Румуни – 1.434 евра, док житељи Црне Горе дугују 2.009. Следи скок и две бивше републике СФРЈ: у Хрватској се по глави дугује 3.990 евра, а у Словенији 4.998. Односно Словенци су чак више од четири пута задуженији од нас, а становници Хрватске више од три пута. При томе је занимљиво погледати колико кредитна задуженост грађана учествује у бруто друштвеном производу. То је највише у Хрватској – 32 одсто, следи Босна и Херцеговина с 30 одсто па Црна Гора с 27, Словенија с 24, Македонија с 23 па ми с 22 и Бугарска с 21 одсто. Најмање су по том основу задужени Румуни, где је учешће кредита у БДП-у 14 одсто.

О томе зашто Срби спадају међу мање задужене професор на Економском факултету у Београду др Љубодраг Савић каже:

– Код нас су плате на нижем нивоу – наводи он. – Просек у Хрватској је око 800 евра, а у Словенији чак 1.200 и остали су углавном испред нас. Самим тим, и кредитни капацитет становништва је у тим земљама виши је него код нас, а то се сада може прочитати и кроз статистику. Наравно, при одобравању кредита банке воде рачуна о платежној способности клијента и дозовљавају задуживање највише до трећине плате, односно половине. Мислим да би се, посебно сиормашнији слој становништва, више задуживао него што банке дозовљавају. Међутим, сматрам да је добро што су у овом тренутку банкари опрезни.

Домаћим кандидатима за кредит, а ни банкарима, не иде наруку ни то што се код нас део новца за плате исплаћује на руке. Породицама и запосленима сваки динар добро дође. Међутим, када се проверава кредитна спсобност, онда је оно што се даје на руке ван одсечка за плату и не рачуна се. Најављено смањење намета на плате свакако ће отворити пут да се зараде приказују реалније, самим тим и кредитна способност ће порасти. Осим тога, још нешто иде наруку клијентима банака који би да узму кредит: у појединим браншама и те како се осећа недостатак радне снаге. То значи и да ће плате бити веће, а и исказане на прави начин, односно онако како се исплаћују, тамо где влада дефицит радници ће то моћи да траже.

Укупна кредитна задуженост становништва у Србији била је крајем прошлог месеца, по подацима Кредитног бироа УБС-а, 8,1 милијарди евра. Од тога је највећи дуг за готовинске зајмове – 425,43 милијарди динара. Кеш позајмце су претекле стамбене кредите, који су 411,19 милијарди динара. Готовински кредити бележе и највећи раст за прва четири месеца ове године – 23,4 одсто, док су они намењени куповини станова и сличних некретнина порасли 6,8 одсто. Банкари највише воле стамбене зајмове јер они обезбеђују приход на рок од неколико деценија, док су кеш кредити на краћи рок. Доцња у сегменту становништва је три одсто.   

        Д. Вујошевић