Srpski dug od 1.163 evra po glavi najmanji u regionu

U tome im pomažu i banke, koje su veoma oprezne kada odlučuju o odobravanju zajma. Brži privredni rast, a i borba protiv sive ekonomije i smanjenje nameta na plate verovatno će omogućuti našim građanima da lakše dođu do kredita.

Evo kako je to izgledalo na samom koncu prošle godine.

Naši stanovnici su ubedljivo najmanje zaduženi u regionu, odnosno kreditna zaduženost u Srbiji je 1.163 evra po glavi stanovnika. Sledi Severna Makedonija s 1.207 evra te Bosna i Hercegovina s 1.325, a blizu su im Bugari, gde je prosečni dug 1.370 evra. Nešto više, ali još uvek malo više, zaduženi su Rumuni – 1.434 evra, dok žitelji Crne Gore duguju 2.009. Sledi skok i dve bivše republike SFRJ: u Hrvatskoj se po glavi duguje 3.990 evra, a u Sloveniji 4.998. Odnosno Slovenci su čak više od četiri puta zaduženiji od nas, a stanovnici Hrvatske više od tri puta. Pri tome je zanimljivo pogledati koliko kreditna zaduženost građana učestvuje u bruto društvenom proizvodu. To je najviše u Hrvatskoj – 32 odsto, sledi Bosna i Hercegovina s 30 odsto pa Crna Gora s 27, Slovenija s 24, Makedonija s 23 pa mi s 22 i Bugarska s 21 odsto. Najmanje su po tom osnovu zaduženi Rumuni, gde je učešće kredita u BDP-u 14 odsto.

O tome zašto Srbi spadaju među manje zadužene profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže:

– Kod nas su plate na nižem nivou – navodi on. – Prosek u Hrvatskoj je oko 800 evra, a u Sloveniji čak 1.200 i ostali su uglavnom ispred nas. Samim tim, i kreditni kapacitet stanovništva je u tim zemljama viši je nego kod nas, a to se sada može pročitati i kroz statistiku. Naravno, pri odobravanju kredita banke vode računa o platežnoj sposobnosti klijenta i dozovljavaju zaduživanje najviše do trećine plate, odnosno polovine. Mislim da bi se, posebno siormašniji sloj stanovništva, više zaduživao nego što banke dozovljavaju. Međutim, smatram da je dobro što su u ovom trenutku bankari oprezni.

Domaćim kandidatima za kredit, a ni bankarima, ne ide naruku ni to što se kod nas deo novca za plate isplaćuje na ruke. Porodicama i zaposlenima svaki dinar dobro dođe. Međutim, kada se proverava kreditna spsobnost, onda je ono što se daje na ruke van odsečka za platu i ne računa se. Najavljeno smanjenje nameta na plate svakako će otvoriti put da se zarade prikazuju realnije, samim tim i kreditna sposobnost će porasti. Osim toga, još nešto ide naruku klijentima banaka koji bi da uzmu kredit: u pojedinim branšama i te kako se oseća nedostatak radne snage. To znači i da će plate biti veće, a i iskazane na pravi način, odnosno onako kako se isplaćuju, tamo gde vlada deficit radnici će to moći da traže.

Ukupna kreditna zaduženost stanovništva u Srbiji bila je krajem prošlog meseca, po podacima Kreditnog biroa UBS-a, 8,1 milijardi evra. Od toga je najveći dug za gotovinske zajmove – 425,43 milijardi dinara. Keš pozajmce su pretekle stambene kredite, koji su 411,19 milijardi dinara. Gotovinski krediti beleže i najveći rast za prva četiri meseca ove godine – 23,4 odsto, dok su oni namenjeni kupovini stanova i sličnih nekretnina porasli 6,8 odsto. Bankari najviše vole stambene zajmove jer oni obezbeđuju prihod na rok od nekoliko decenija, dok su keš krediti na kraći rok. Docnja u segmentu stanovništva je tri odsto.   

        D. Vujošević