Срби међу најпредузетнијим народима у Европи
НОВИ САД: Истраживање које је спровео Центар за високе економске студије показало да једна трећина грађана жели да покрене сопствени посао тако што ће отворити предузеће или агенцију или самостално обављати професију.
С друге стране, чак две трећине грађана изјавило је да би радило за плату и то у јавном сектору, а најмање њих желело је да ради за плату у приватном сектору.
Пожељност самозапошљавања опада, показало је истраживање, са старошћу грађана, тако да су му најсклонији млади – од 18 до 39 година и они чине 36 одсто испитаника, а најмање склони старији од 60 година. Поред тога, предузетништву су више склони мушкарци – 33 одсто него жене – 27 одсто, као што су му више склони они са средњим образовањем – 33 одсто од ниже образованих – 26 одсто и високо образованих – 28 одсто.
Као мотиве за покретање сопственог посла, већина грађана је истицала нужду и стваралаштво. Чак 80 одсто грађана у значајне или веома значајне мотиве сврстало је жељу да буде “свој газда”, “обезбеди запослење” , а више од 70 процената сматра да је значајна и жеља да “створе нешто“ или да “остваре свој сан”. С друге стране, велики проценат се изјаснио да им је мотив “да преживе”.
Економиста Мирослав Здравковић, обрађујући податке са Еуростата о уделу самозапослених у укупној запослености у прошлој години , указује да су након Грка заправо Срби најпредузетнији народ у Европи. Треба подсетити да су Срби лане када су обрађивани подаци за 2017. годину, били први по уделу самозапослених у укупној запослености у Европи.
Овај економиста објашњава да мука, а не задовољство, тера у предузетништво знају и да то најбоље они који су започели приватни бизнис у Србији 1992-1993.године када су приходи од редовног запослења били занемарљиви, а нечим је требало прехрнанити породицу.
Након хиперактивиног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да се нечим баве како би преживели и прехранили се, указао је Здравковић.
Подаци су логични, јер су прве две земље у дубокој и дуготрајној кризи, док остале имају јака предузећа са високим зарадама, па људи и немају потребе да иду у самозапослене.
По подацима Републичког завода за статистику у првом тромесечју ове године било је 370.640 предузетника и запослених код њих и лица која самостално обављају делатност, што је за 1.292 мање него на крају 2018. Недавно је у НАЛЕД-у изнет податак да у Србији сваког дана легалан бизнис отпочне најмање пет предузетника, као и да је у последњих пет месеци чак 802 предузетника искористило могућност пореског ослобађања почетника у пословању.
Лане је удео грађана који су покренули сопствени бизнис и на тај начин нашли посао са укупним бројем запослених износио чак 30,6 одсто. По тим подацима Србија је била прва у Европи. Међутим, домаћи економисти су указали да те податке треба узети “с резервом”, јер су у самозапослене евидентиране и фирме у којима заправо нема ниједног радника или само један запослен.
Према подацима АПР лане је у Србији било чак 32.155 привредних друштава без радника и 22.800 с једним радником. Другим речима, свако пето привредно друштво у Србији било је без или с једним запосленим.
Ако је судити по подацима Агенције за привредне регистре наши грађани ће најчешће одлучују да се као предузетници огледају у отварању фризерских и козметичарских послова, ауто-школа, отварања ресторана и кафића, пицерија, туристичких агенција, ИТ канцеларија, а последњих месеци су све чешћи огласи младих пољопривредника у којима они нуде домаће производе са својих њива и обора.
Љубинка Малешевић
