Srbi među najpreduzetnijim narodima u Evropi

S druge strane, čak dve trećine građana izjavilo je da bi radilo za platu i to u javnom sektoru, a najmanje njih želelo je da radi za platu u privatnom sektoru.

Poželjnost samozapošljavanja opada, pokazalo je istraživanje, sa starošću građana, tako da su mu najskloniji mladi – od 18 do 39 godina i oni čine 36 odsto ispitanika, a najmanje skloni stariji od 60 godina. Pored toga, preduzetništvu su više skloni muškarci – 33 odsto nego žene – 27 odsto, kao što su mu više skloni oni sa srednjim obrazovanjem – 33 odsto od niže obrazovanih – 26 odsto i visoko obrazovanih – 28 odsto.

Kao motive za pokretanje sopstvenog posla, većina građana je isticala nuždu i stvaralaštvo. Čak 80 odsto građana u značajne ili veoma značajne motive svrstalo je želju da bude “svoj gazda”, “obezbedi zaposlenje” , a više od 70  procenata smatra da je značajna i želja da “stvore nešto“ ili da “ostvare svoj san”. S druge strane, veliki procenat se izjasnio da im je motiv “da prežive”.

Ekonomista Miroslav Zdravković, obrađujući podatke sa Eurostata o udelu samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti  u prošloj godini , ukazuje da su nakon Grka zapravo Srbi najpreduzetniji narod u Evropi. Treba podsetiti da su Srbi  lane kada su obrađivani podaci za 2017. godinu, bili prvi po udelu samozaposlenih u ukupnoj zaposlenosti u Evropi.

Ovaj ekonomista objašnjava da muka, a ne zadovoljstvo, tera u preduzetništvo znaju i da to najbolje oni koji su započeli privatni biznis u Srbiji 1992-1993.godine kada su prihodi od redovnog zaposlenja bili zanemarljivi, a nečim je trebalo prehrnaniti porodicu.

Nakon hiperaktivinog udara usledio je period kada je gotovo dve i po decenije smanjivan broj zaposlenih u preduzećima, što je dodatno motivisalo ljude da se nečim bave kako bi preživeli i prehranili se, ukazao je Zdravković.

Podaci su logični, jer su prve dve zemlje u dubokoj i dugotrajnoj krizi, dok ostale imaju jaka preduzeća sa visokim zaradama, pa ljudi i nemaju potrebe da idu u samozaposlene.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku u prvom tromesečju ove godine bilo je 370.640 preduzetnika i zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, što je za 1.292 manje nego na kraju 2018. Nedavno je u NALED-u iznet podatak da u Srbiji svakog dana legalan biznis otpočne najmanje pet preduzetnika, kao i da je u poslednjih pet meseci čak 802 preduzetnika iskoristilo mogućnost poreskog oslobađanja početnika u poslovanju.

Lane je udeo građana koji su pokrenuli sopstveni biznis i na taj način našli posao sa ukupnim brojem zaposlenih iznosio čak 30,6 odsto. Po tim podacima Srbija je bila prva u Evropi. Međutim, domaći ekonomisti su ukazali da te podatke treba uzeti “s rezervom”, jer su u samozaposlene evidentirane i firme u kojima zapravo nema nijednog radnika ili samo jedan zaposlen.

Prema podacima APR lane je u Srbiji bilo čak 32.155 privrednih društava bez radnika i 22.800 s jednim radnikom. Drugim rečima, svako peto privredno društvo u Srbiji bilo je bez ili s jednim zaposlenim. 

Ako je suditi po podacima Agencije za privredne registre naši građani će najčešće odlučuju da se kao preduzetnici ogledaju u otvaranju frizerskih i kozmetičarskih poslova, auto-škola, otvaranja restorana i kafića, picerija, turističkih agencija, IT kancelarija, a poslednjih meseci su sve češći oglasi mladih poljoprivrednika u kojima oni nude domaće proizvode sa svojih njiva i obora.

Ljubinka Malešević