Медицинске сестре 60.000 пута закуцале на врата

Како каже струковна медицинска сестра-специјалиста из области јавног здравља и начелница Службе патронаже Дома здравља “Нови Сад” Кристина Недељковић, на услузи су свим суграђанима, стога се може рећи да су најактивнија служба која води рачуна о здрављу Новосађана свих узраста.

- Нови Сад је један од три града са позитивним природним прираштајем, стога су патронажне сестре током 2018. године реализовале више од  60.000 посета најосетљивијим категоријама становништва у Новом Саду и Сремским Карловцима - каже Кристина Недељковић. - Од тога је 20. 000 посета било посвећено тек новорођеним Новосађанима.

Како каже наша саговорница, та Служба се бави очувањем и унапређењем здравља и здравствене културе становништва, пружајући превентивне здравствене услуге, али и едукујући грађане. Делатност се спроводи кроз индивидуални и групни здравствено-васпитни рад у диспанзерима, породици и локалној заједници, уз повезивање појединаца или групе са установама социјалне заштите, удружењима и хуманитарним организацијама, када за тим постоји потреба.

- Услуге у породици се пружају трудницама, бабињарама, затим новорођенчету, одојчету, малом детету у другој и четвртој години живота, одраслом становништву према индикацијама и на основу налога изабраног лекара, као и особама старијим од 65 година и људима са инвалидитетом  - каже Кристина. - Патронажна сестра највећи део свог радног времена проведе на терену, обилазећи породице којима је потребна, без обзира на временске услове. У служби тренутно раде 52 патронажне сестре са вишим или високим нивоом образовања, од чега је шест специјалиста струковних медицинских сестара. Према нормативима који постоје, на 5. 000 становника треба да постоји једна патронажна сестра, што нас доводи до закључка да недостаје 18 патронажних сестара. Дефицит који постоји покушавамо да превазиђемо дефинисањем приоритета, стога се првенствено обилазе труднице, бабињаре и новорођенчад, одојчад и мала деца у другој и четвртој години живота, а остале категорије обилазимо у складу са преосталим капацитетима.

Према њеним речима, Служба поливалентне патронаже Дома здравља „Нови Сад” постоји од самог оснивања ове установе, али је током година доживљавала трансформације, у складу са променама које су се одигравале у здравственом систему. Раније је постојала моновалентна патронажа за новорођенчад, чији су запослени обилазили бабињаре и новорођенчад, али и поливалентна патронажа, када су се обилазила деца, труднице и одрасло становништво, без обзира на пол, старост или болест од које неко болује.

Потресна искуства

По речима Кристине Недељковић, најтежи део рада патронажних сестара је сусрет са занемаривањем или злостављањем деце на терену. Постоје јасно дефинисане процедуре по којим поступају у тим ситуацијама, али на лични осећај туге и разочарења који тада осете, нико их не може припремити.

- Некада нисмо ни свесни да у нашем окружењу постоје деца која су гладна, немају да се обуку или су жељни љубави и пажње - каже Кристина. - То су најтеже ситуације са којима се суочава патронажна сестра.

- Дешавало се да неколико патронажних сестара улази у породицу, што није било економски оправдано - прича Кристина. - Од 2006. године долази до промене у организацији и моновалентна гинеколошка патронажа се припаја поливалентној патронажи, те на тај начин постижемо правилан приступ породици, уз поштовање холистичког принципа рада. Не смемо занемарити чињеницу да је породица основна ћелија друштва и да увек постоје, како заштитни тако и ризични фактори које, само свеобухватним приступом можемо дефинисати, и у складу са тим планирати даље активности.

И. Миклоши