Весна Радосављевић: РТС је светионик у лавиринту неукости

Жена која се борила за коректност акценатског интерпретирања и стилску лепоту изговорене речи била је лектор Весни Радосављевић која је каријеру започела као новинар-репортер у Забавном програму Телевизије Београд, а наставила као спикер-водитељ у Информативном програму. Од самог почетка њен говорни израз карактеришу пријатан глас, правилна дикција и артикулација, поузданост, одмереност и уверљивост - сви они елементи који су неопходни за неговање доброг говорног српског језика.

 Глас Весне Радосављевић оплеменио је, такође, бројне документарне, научне и образовне емисије на програмима Радио-телевизије Србије, а посебно радио-драме за децу на Радио Београду.

- Када сам чула да сам добила награду, осетила сам захвалност што је неко препознао моје давање и посвећеност. Сетила сам се својих почетака и рада са госпођом Видак и осетила сам исту ону трему коју сам имала онда када сам је срела први пут. Одговорност је огромна, јер награде увек обавезују.

Данас има доста водитеља и презентера у медијима с озбиљним говорним манама, што је некада било незамисливо. Како је изгледала и колико дуго је трајала ваша обука пре прве изговорене речи на телевизији?

- У поплави многих радио и ТВ станица, моја кућа, Радио телевизија Србије је светионик у лавиринту неукости и аматеризма. Онда када сам дошла у ТВ Београд, конкурс је трајао месецима. Од аудио визуелних до тестова опште културе, вежбања са лекторима, пробних снимања...После неколико месеци рада, добила сам прилику да моја репортажа буде емитована у Недељном поподневу. Била је то неописива срећа. Данас многи вежбају у програму и тако наносе штету и својој кући и гледаоцима.

Да ли вам честа сретања са језичким неправилностима и грешкама у говору повремено убију вољу да допринесете очувању чистоте српског језика?

- Разочарам се када чујем ко све јавно говори, али никада нисам мислила да би требало одустати од настојања да допринесем очувању чистоте српског језика. Ма колико се неки трудили да својим незнањем покваре коначни утисак, сматрам да је моја дужност да не посустанем. Кад имате дар, морате га делити са другима и у томе ја видим мисију своје професије.

Да ли указујете људима на грешке које направе у разговору и на какву реакцију наилазите кад то учините?

- Указујем на грешке у говору онима које добро познајем. Посебно својој деци. Као млађи често су се опирали мојим сугестијама, али данас су већину примедби усвојили. Драго ми је када приметим да и они исправљају друге. Значи да мој труд није био узалудан.

Шта је вама било најтеже да савладате у правилном говору и које грешке сте најчешће правили, будући да су лапсуси неминовни?

- Сећам се да сам имала проблема са дисањем и усклађивањем ритма говора. Реч је о техникама дисања и вежбама које су веома делотворне ако сте упорни. Нико се није научен родио и није срамота питати. Посебно, када сте почетник. Питајте све, тражите објашњења, не стидите се незнања.

Присутни сте и на друштвеним мрежама, успевате ли да дешифрујете све скраћенице и англизме који су запосели наш језик у онлајн комуникацији?

- Технолошки напредак, друштвене мреже, све то доноси нека нова правила и нове изразе. Мислим да се доста добро сналазим у онлајн комуникацији, а када запне, помажу ми деца или Гугл. Данас, ако хоћете нешто да научите, имате много извора знања.

Мало је познато да осим што лепо говорите, изузетно лепо и певате. Које мелодије су редовне на репертоару ваше душе?

- Да, волим да певам и мало је фалило да ми оперско певање буде професија. Слушам различиту музику, зависи како сам расположена. Можда ми је најближа  класика и амбијентална музика. Када сам са пријатељима онда су то брзи ритмови уз које често заиграмо или стара народна музика. Певамо хитове из некадашње Југославије, сећајући се неких старих времена.

Будући да је и читање један од начина неговања лепе речи, које књиге бисте препоручили нашим читаоцима?

- Најпре, класици. Читајте Достојевског, Балзака, Кафку, па онда нобеловце....тек онда нешто модерније - Бакмана ,,Човек по имену Уве”, ,,Моја бака вам се извињава”, Фалконеса „Катедрала на мору”... Онда су на реду књиге популарне психологије: волим оне које пише Екарт Толе, Роберт Киосаки... Уживајте у знању и лепоти које други несебично деле.

Снежана Милановић

фото: промо РТС