Удружење Црвена линија постоји с јасним циљем

Да би разбили предрасуде, група од 15 људи окупила се око Удружења „Црвена линија” ради организованог деловања на обезбеђивању психолошке, здравствене, социјалне, правне и друге заштите, али и подршке и помоћи особама које живе с ХИВ-ом и члановима њихових породица. Смисао се огледа и у јавном наступању, заговарању и залагању за промену односа према тим особама.

Удружење „Црвена линија” постоји још од 2002. године, као пројекат у оквиру Екуменске хуманитарне организације, а од 2010. године постали смо независна организација, каже председник Удружења Горан Кљајић.

Настали смо, додаје наш саговорник, првобитно с циљем пружања подршке и помоћи особама које живе с ХИВ-ом, али смо проширили активности и на ЛГБТ популацију јер сматрамо да су такође рањива друштвена категорија.

Правци ка којима смо били усмерени су превенција ХИВ-а, полно преносивих инфекција, као и хепатитиса Б и Ц. Превенције се превасходно реализују у школама, едукацијама вршњачких едукатора, које смо током пројеката едуковали, указао је Кљајић.

По његовим речима, од 2016. године покренули су „НС чек поинт центар”, где се може брзо урадити тестирање на ХИВ, хепатитисе Б и Ц и сифилис, да би људи на време и на брз начин сазнали статус и могли да реагују сходно резултатима.

Центар се налази на Булевару ослобођења 91, поред „Карибика” и отворен је сваке суботе од 17 до 19 часова, каже Горан.

Како додаје, од 2015. године су започели активности усмерене према другим групама, односно њиховој социјалној инклузији, те су тако остварили сарадњу са Свратиштем за децу улице, реализујући заједничке пројекте и информишући их о доступним социјалним услугама на локалном нивоу.

Имали смо пројекте усмерене на ЛГБТ популацију у смислу психолошке подршке и уопште информисања о здравом животу и на који начин могу да спроводе превенцију. То су рањиве категорије, првенствено млади који су сексуално активни и самим тим смо повезани са здравственом области и социолошким аспектом њиховог деловања, наводи наш саговорник.

Како каже, у свој рад укључују и особе које живе с ХИВ-ом и на тај начин покушавају да их оснаже кроз практично деловање, не би ли дали свој допринос на ту тему.

С друге стране, њима је то потребно да би се вратили у друштво и помогли другима који су у сличној ситуацији.

У већини случајева, особе с ХИВ-ом, после сазнања свог статуса, постају асоцијалне, повлаче се у себе и тешко је допрети до њих, каже Кљајић.

По речима сараднице на пројекту „Опенс 2019” Милане Шарац, прошле године је кренуло обука стручних сарадника из школа (педагог, психолог или вођа ђачког парламента и ученика).

Општи циљ је изградња друштвене кохезије и повећање информисаности стручних радника и младих у образовном систему, у средњим школама, о различитостима међу људима.

Ту се мисли на разлике у сексуалној оријентацији, етничкој или верској припадности и слично, каже Милана и додаје да покушавају да младима подигну свест о борби против дискриминације, међусобној толеранцији и неговању поштовања према свим људима.

Ове године, у оквиру пројекта, ученици и сарадници ће држати едукативне часове с темама борбе против дискриминације, стереоптипа и предрасуда када је у питању сексуална оријентација, здравствени статус и слично. Из Новог Сада нам је десет школа отворило врата, а то су Медицинска школа „7. април”, Уметничка школа „Богдан Шупут”, Балетска школа, Саобраћајна школа „Пинки”, Пољопривредна школа с домом ученика у Футогу, Гимназија „Светозар Марковић”, Економска школа „Светозар Милетић”, ШОСО „Милан Петровић”, Музичка школа „Исидор Бајић” и приватна школа „Е-гимназија”, наводи наша саговорница.

Зато, додаје, постоји и услуга парњачког саветовања, која подразумева да се од особе која је у истом статусу и проблему добију информације, на основу искуства и едукације коју су ти парњачки активисти прошли.

Организујемо дружења и излете, пошто су већином те особе слабијег материјалног статуса, а покушавамо да им обезбедимо и прехрамбене и хигијенске пакете, додатне витаминске терапије и слично. Наша организација је члан локалне мреже за превенцију дискриминације и подршке ЛГБТ особама и путем те мреже реализујемо пројекат у склопу „Опенса 2019”. Такође смо пуноправни члан Уније организација Србије које се баве заштитом особа које живе с ХИВ-ом или АИДС-ом и у Управном одбору смо саме Уније, што значи да се нека питања која су релевантна преко ње решавају на националном нивоу, указује Кљајић.

Како каже наш саговорник, они који желе да се укључе у тим „Црвене линије” или се обрате за помоћ, могу то да учине путем телефона 060/36-00-312, или путем „Фејсбук” и „Инстаграм” странице.

И. Миклоши