Udruženje Crvena linija postoji s jasnim ciljem
NOVI SAD: U savremenom društvu vlada stereotipan način razmišljanja kada su u pitanju osobe s HIV-om, ili ako govorimo o LGBT populaciji.
Da bi razbili predrasude, grupa od 15 ljudi okupila se oko Udruženja „Crvena linija” radi organizovanog delovanja na obezbeđivanju psihološke, zdravstvene, socijalne, pravne i druge zaštite, ali i podrške i pomoći osobama koje žive s HIV-om i članovima njihovih porodica. Smisao se ogleda i u javnom nastupanju, zagovaranju i zalaganju za promenu odnosa prema tim osobama.
Udruženje „Crvena linija” postoji još od 2002. godine, kao projekat u okviru Ekumenske humanitarne organizacije, a od 2010. godine postali smo nezavisna organizacija, kaže predsednik Udruženja Goran Kljajić.
Nastali smo, dodaje naš sagovornik, prvobitno s ciljem pružanja podrške i pomoći osobama koje žive s HIV-om, ali smo proširili aktivnosti i na LGBT populaciju jer smatramo da su takođe ranjiva društvena kategorija.
Pravci ka kojima smo bili usmereni su prevencija HIV-a, polno prenosivih infekcija, kao i hepatitisa B i C. Prevencije se prevashodno realizuju u školama, edukacijama vršnjačkih edukatora, koje smo tokom projekata edukovali, ukazao je Kljajić.
Po njegovim rečima, od 2016. godine pokrenuli su „NS ček point centar”, gde se može brzo uraditi testiranje na HIV, hepatitise B i C i sifilis, da bi ljudi na vreme i na brz način saznali status i mogli da reaguju shodno rezultatima.
Centar se nalazi na Bulevaru oslobođenja 91, pored „Karibika” i otvoren je svake subote od 17 do 19 časova, kaže Goran.
Kako dodaje, od 2015. godine su započeli aktivnosti usmerene prema drugim grupama, odnosno njihovoj socijalnoj inkluziji, te su tako ostvarili saradnju sa Svratištem za decu ulice, realizujući zajedničke projekte i informišući ih o dostupnim socijalnim uslugama na lokalnom nivou.
Imali smo projekte usmerene na LGBT populaciju u smislu psihološke podrške i uopšte informisanja o zdravom životu i na koji način mogu da sprovode prevenciju. To su ranjive kategorije, prvenstveno mladi koji su seksualno aktivni i samim tim smo povezani sa zdravstvenom oblasti i sociološkim aspektom njihovog delovanja, navodi naš sagovornik.
Kako kaže, u svoj rad uključuju i osobe koje žive s HIV-om i na taj način pokušavaju da ih osnaže kroz praktično delovanje, ne bi li dali svoj doprinos na tu temu.
S druge strane, njima je to potrebno da bi se vratili u društvo i pomogli drugima koji su u sličnoj situaciji.
U većini slučajeva, osobe s HIV-om, posle saznanja svog statusa, postaju asocijalne, povlače se u sebe i teško je dopreti do njih, kaže Kljajić.
Po rečima saradnice na projektu „Opens 2019” Milane Šarac, prošle godine je krenulo obuka stručnih saradnika iz škola (pedagog, psiholog ili vođa đačkog parlamenta i učenika).
Opšti cilj je izgradnja društvene kohezije i povećanje informisanosti stručnih radnika i mladih u obrazovnom sistemu, u srednjim školama, o različitostima među ljudima.
Tu se misli na razlike u seksualnoj orijentaciji, etničkoj ili verskoj pripadnosti i slično, kaže Milana i dodaje da pokušavaju da mladima podignu svest o borbi protiv diskriminacije, međusobnoj toleranciji i negovanju poštovanja prema svim ljudima.
Ove godine, u okviru projekta, učenici i saradnici će držati edukativne časove s temama borbe protiv diskriminacije, stereoptipa i predrasuda kada je u pitanju seksualna orijentacija, zdravstveni status i slično. Iz Novog Sada nam je deset škola otvorilo vrata, a to su Medicinska škola „7. april”, Umetnička škola „Bogdan Šuput”, Baletska škola, Saobraćajna škola „Pinki”, Poljoprivredna škola s domom učenika u Futogu, Gimnazija „Svetozar Marković”, Ekonomska škola „Svetozar Miletić”, ŠOSO „Milan Petrović”, Muzička škola „Isidor Bajić” i privatna škola „E-gimnazija”, navodi naša sagovornica.
Zato, dodaje, postoji i usluga parnjačkog savetovanja, koja podrazumeva da se od osobe koja je u istom statusu i problemu dobiju informacije, na osnovu iskustva i edukacije koju su ti parnjački aktivisti prošli.
Organizujemo druženja i izlete, pošto su većinom te osobe slabijeg materijalnog statusa, a pokušavamo da im obezbedimo i prehrambene i higijenske pakete, dodatne vitaminske terapije i slično. Naša organizacija je član lokalne mreže za prevenciju diskriminacije i podrške LGBT osobama i putem te mreže realizujemo projekat u sklopu „Opensa 2019”. Takođe smo punopravni član Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive s HIV-om ili AIDS-om i u Upravnom odboru smo same Unije, što znači da se neka pitanja koja su relevantna preko nje rešavaju na nacionalnom nivou, ukazuje Kljajić.
Kako kaže naš sagovornik, oni koji žele da se uključe u tim „Crvene linije” ili se obrate za pomoć, mogu to da učine putem telefona 060/36-00-312, ili putem „Fejsbuk” i „Instagram” stranice.
I. Mikloši